СТОКХОЛМ – Жири за додјелу Нобелових награда за књижевност био је превише „евроцентричан" и постоји мноштво америчких писаца који би могли добити награду, рекао је нови портпарол жирија, стални секретар Шведске академије Петер Енглунд.
Енглундов став изнесен два дана уочи објављивања лаурета за 2009. годину, у супротности је са ставом његовог претходника да је америчка литература исувише ускогруда.
„У већини језичких области које прилично добро познајем, постоје писци који заиста заслужују и који могу добити Нобелову награду, и то важи за САД, као и за обе Америке", рекао је Енглунд.
Будући да су чланови жирија у Шведској академији Европљани, они су склони „европском погледу" на књижевност, рекао је Енглунд, који је у јуну замијенио Хораса Енгдала на мјесту сталног секретара академије.
Важно је за Академију да буде свјесна такве пристрасности и да не постане „исувише евроцентрична", рекао је писац и историчар Енглунд (52), најмлађи члан Шведске академије.
Већина добитника Нобелове награде за књижевност су Европљани.
Од 1994. године, осим Турчина Орхана Памука и Јужноафриканца Џона Максвела Куција, сви добитници су имали држављанство неке европске државе.
Међу овогодишњим кандидатима су Перуанац Марио Варгас Љоса, Американци Филип Рот и Џојс Керол Оутс, Израелац Амос Оз и сиријски пјесник Адонис.
Претходни стални секретар Енгдал прошле године рекао је да је „Европа и даље средиште књижевног свијета" и да је квалитет америчке литературе опао, јер су тамошњи писци сувише под утицајем своје масовне културе.
Последњи лауреат из САД била је америчка књижевница Тони Морисон, која је награду добила 1993. године.
Иако академија никада јавно није расправљала о потенцијалним добитницима, ове године је данска професорка књижевности Ан-Мари Маи објелоданила да је номиновала рок музичара и пјесника Боба Дилана након што је била узнемирана Енгдаловом примедбом о америчкој књижевности.
Енглунд није искључио да би Дилан могао бити квалификован за награду и навео да би Академија „требало да буде отворенија у тумачењу шта јеста а шта није књижевност".
„Мислим да су границе нешто порозније, нешто отвореније, нешто флексибилније него што се може замислити, и надам се да ће бити проширене", рекао је шведски академик.
