Поједностављено: Линчево тумачење Чаробњака из Оза. Лулу и Морнара (велику јој љубав), покушава раздвојити њена мајка. Костимирана као Вјештица са Истока. Двоје младих прогони срећу, док их хајка материна болесна амбиција.
Најдинамичнији и најзабавнији Линчев филм. Обилато насијеца нелогичним, страшним, згрозивим и неочекиваним призорима. Ништа визуелно спектакуларно у самом синопсису. Много је наказније оно што Лула приповједа, за вријеме посткоитусне цигарете.
Кичаста збирка изданака америчке популарне културе. Ликови који су потпуно аут, сељачке реторике, облачења и задовољстава; ипак имају своју визију свијета. И слиједе је. Потпуно незаинтересовани за друге, и сасвим самопоуздани у то да су модерни.
Морнар опет заврши у затвору, јер је покушао обезбједити бољи живот за Лулу и новонаправљено дијете. Ухапсе га при покушају пљачке. Излази из затвора и упознаје свог шестогодишњег сина. Крај је сретан, иако одлучује да се растане од породице. Након што га пребијају, силази Лора Палмер као добра вила.
Деус екс махине одржи предавање о смислу љубави и он се врне фамилији.
(Сценарио: Бари Гифорд, Д. Линч; Улоге: Николас Кејџ, Лора Дерн, Вилијем Дефо)
