Може се оцјењивати само из перспективе, шта нам је значио као дјеци. У навали цупкавог адреналина на тросједу. И то је једина реална публика.
Коме би иначе била занимљива прича, о састанку на којем се уједињују све банде града Новог Јорка? Настала из разђусканих диско хитова, самозаљубљености радио-водитеља, те костимографске кичерице која је некада била ин.
Ратнике неправедно оптуже за убиство крими-месије, па до куће на Кони Острву требају доћи без ловостаја. И аутсајдери из провинције испадну опаки. Прелазе све препреке, које им постављају другоплемени припадници истог народа. У Краљевини Сједињених СХС држава, на чије друштво 80их, ми данас изразито личимо.
Једино ваљда треба да заборавимо, како ти бандити грађанима отимају животе и материјална добра. Локалне силеџије дођу као припадници антитерористичких јединица, или бар (како им одежда каже): маса продуховљено агресивних хипика.
За њих навијамо, јер имају и покварени бандити. Изгледају дрогирано, издиру се на продавачице, и нијесу за фер марисану. Јер, непостојећи кодекс бандита-полетараца је: Реци не пиштољима!
(Редитељ: Волтер Хил; Улоге: Мајкл Бек, Џејмс Ремар, Дорси Рајт)
