Патетичан филм, на калуп остварења пролазећих код Запада. Који воли бесмисао рата, уколико исти долази из туђе кухиње.
Након гологузе регрутације, стварност у Чеченији. Мењшикову је повјерен лик, неког провијатнамско-староавганистанског ветерана. Њега и младог регрута заробе. Намјеравају их размијенити, за сина једног од Чечена. Ту до израза долази наглашавање незаинтересованости руске државе.
Младићева мајка се труди уговорити размјену, али команда не вјерује. Зато стари Чечен и заповиједи да пише мајци, а не команди. Чеченов син покушава искористити напад сународника, и бјежећи од Руса погине.
Неуспјешан је бијег и са друге стране. Ветерана закољу, а млађег чувају за размјену. Када дође глас да је син-Чечен убијен, матори га изводи на стријељање. Нареди му да иде не окрећући се, те тада опуца. Али у зрак.
Свако оде на своју страну. Младић види ескадрилу хеликоптера Ми-24, али они у Вијетнамском фазону одлазе да сравне село. Мислећи да га тако свете. Завршава причу како је на Кавказу упознао дивне људе. Радо их се сјећа, али не долазе му у снове.
Ма, све ко са екскурзије…
(Редитељ: Сергеј Бодров; Улоге: Олег Мењшиков, Сергеј Бодров млађи, Сузана Мекраиљева)
