Пошто Ераст Петровић Фандорин убије пуковника Крапова, испоставља се да има лажне бркове.
И почиње истрага, у којој учествује прави државни савјетник Фандорин. Предводи је дошљак из Петрограда, царски миљеник Пожарски.
Нервозно приповједање, уз честу измјену кадрова. То није уобичајено за руску школу, и примјењује се само у два случаја. Лоших глумаца или јадне приче. А глумачка постава је најбоље што Русија тренутно може понудити. Кадрови стоје углавном на дијалозима Мењшикова и Михалкова.
Уз тако ваљане састојке, било је глупо правити лепршави кримић. Као и код нас, по сили тржишта он више личи на циркус. Фолирантски кримић, рве се са потребом да да смислене историјске коментаре. Све умјешано у кичасто алегорисање противреволуционарне истраге, са картањем, билијаром и осталим фенси играма. Салонско просеравање, кулиминира у квиз-исљеђивању у парном купатилу.
Атмосфера је толико конфузна, да није ни напета. Исувише дуга радња, без издиференцираних цјелина, завршава баналним сазнањем да је револуционарно-терористичка дјелатност, оркестрирана из самог система царске Русије.
(Редитељ: Филип Јанковски; Улоге: Никита Михалков, Олег Мењшиков, Константин Хабенски)
