Претјеривање око тешке социјалне ситуације у БиХ. Најгоре са сценом из зоолошког врта, гдје је “његов једини становник, цуко авлијанер”. А није.
Нема умјетничке слободе, која оправдава овакво просеравање. Скоро па да сам одрастао у Пионирској долини (Сарајевски зоо врт), и стога је посјетио у вријеме изласка овог филма. Тај авион изнад Сарајева (криминална анимација), невиђено је безобразан у свом незаситом приступу стварности.
НеТко све више личи на голуждрава птића у гнијезду. Огромног црвеног ждријела, разјапљеног на буџет од најмање 50 милиона $ за наредни филм. Јер, мајку му, у Сарајеву је била Олимпијада! То што су са трибина (авијацијом и артиљеријом) навијали у рату, није ни близу довољно одужење за. За. Па за нешто! Нешто је “Запад” и “цивилизовано човјечанство” толико дужно, да му се ни шлифтати више не може.
Покушај Џеј-Џеја и Сајлент Боба у Сарајеву. Кустуричински, на матрицу Сјећаш ли се Доли Бел. Јесте да дувају лијепак, али су се, као, прије тога нашмркали барута. И нализали крви… Дијалози за средњē школе. Квазијалијашка поетика, с основом радње у халалу на мезару.
Нема агресора, и стога је освјежење!
(Редитељ: Срђан Вулетић; Улоге: Харис Сијарић, Светозар Цветковић, Кемал Цебо)
