Најгоре од свих кандидата из ове седмице. Толико лоше, да се човјеку не да ни нервирати. Само му некако жао тих људи, што су на ову наказу утрошили времена.
Од Комодор 64 муња, преко измишљене митологије, до порнићке глуме и склепане сценографије. То би се и дало опростити, да прича има икакве везе са мушко-мушком љубављу.
Ово је Римејк у сафту семантичког бућкуриша, који да није ометен у развоју, неко би га и доживио као стартера ђоном. Простачки памфлет, сценарија рађеног по Приручнику Како Бургијати Донацију.
Тешко је повјеровати да неко не носи ни толико културе из куће, да 4С ставља у бијели круг на црвеној подлози. Како би публику на курсу Го Ист, у мраку биоскопа пионирски штрецнуо, буквалном и немогућом паралелом на нацисте. Ваљда онда и усташе? Ко ће га знати…
Силовање српских националних симбола, колико и слободе сексуалног опредјељења. Уз народњак на квазикустуричкој свадби Кенана и Милана, позлило би и Осами бин Ладену. А на садистичко портретисање попа (СПЦ), мислим да би и заплакао. Зато се ваљда и цитира Троцки: Политика се може мијешати у све, само не у умјетност.
Е, у то име, радије ћи прећи у педере, него рећи да је ово филм.
(Редитељ: Ахмед Имамовић; Улоге: Марио Дрмач, Тарик Филиповић, Раде Шербеџија)
