СКОПЉЕ – Скоро 30 одсто грађана Македоније подржава евентуалну промјену уставног имена ове бивше југословенске републике, резултат је истраживања Института за демократију.
Истраживање је спроведено у новембру на захтјев владиних институција, а анкета је садржила три питања.
На питање ко треба да одлучи о промјени уставног имена земље, 44,6 одсто анкетираних грађана изјавило је да та одлука може бити донесена на референдуму, 30 одсто сматра да то питање треба да ријеше политичари, док 21,2 одсто сматра да нико нема право да мијења назив земље.
На питање да ли подржавају промјену уставног имена, више од 60 одсто одговорило је негативно, а 29,6 одсто позитивно.
Скоро 86 одсто испитаника сматра да македонски идентитет мора бити гарантован, док је за њих 3,5 одсто то питање без значаја.
Након распада бивше Југославије, македонско име и историја постало је предмет расправе између Атине и Скопља.
Кључни грчки аргумент је да коришћење имена "Македонија" представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.
Преговори о изналажењу рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.
Грчка је најавила да ће 7. децембра у Бриселу уложити вето на давање датума Македонији за почетак преговора за улазак у ЕУ, уколико до тада не буде ријешен спор у вези са именом.
Атина је из истих разлога блокирала пријем Македоније у НАТО.
