САРАЈЕВО – БиХ још нема стратегију како превести више од 150 000 страница европског законодавства за државе које су потенцијални кандидати за улазак у ЕУ, а нико од надлежних не може ни да процијени колико би тај процес могао трајати и коштати, с обзиром на то да документи морају бити преведени на сва три службена језика у БиХ.
Нико са сигурношћу не зна колико ће превођење докумената за приступ ЕУ коштати, а у Дирекцији за европске интеграције БиХ кажу да се, према искуствима неких земаља, може говорити о цифри од 10 милиона евра.
"Немамо главне смјернице у превођењу, јер је то још веома осјетљиво политичко питање. Оно што сада радимо је то да преводимо неке приоритете који су битни нашим институцијама за даље усклађивање законодавства, али још нисмо приступили свеобухватном преводу", рекла је Биљана Ивановић, шеф Одсјека за превођење у овој државној агенцији.
Осим државних преводилаца и лектора, за превођење европског законодавства ће се морати ангажовати и спољни сарадници у области права, као што су судски тумачи, правници и други.
Из Дирекције кажу да су неке земље ЕУ у процесу превођења потрошиле и по седам година, али да у случају БиХ то не мора да значи, јер се регионалном сарадњом тај поступак може и скратити и појефтинити.
Надлежни у Министарству спољних послова БиХ кажу да треба направити стратегију, јер по Уставу постоје три званична службена језика у БиХ, те да се не може рачунати на варијанту да Србија и Хрватска уступе БиХ своје преводе, јер се они битно разликују.
"Српски из БиХ није исти као српски из Србије, хрватски из БиХ није исти као хрватски из Хрватске", објашњава замјеник министра спољних послова БиХ Ана Тришић-Бабић, истичући да БиХ у Европи неће имати "право на три кабине".
Она наглашава да је та прича отишла предалеко и да у овом тренутку није могуће постићи консензус, због чега ће се вјероватно ићи на неку јавну расправу или расправу о језику.
На тематској сједници Савјета министара БиХ, која је одржана почетком јануара ове године, Дирекција за европске интеграције је предложила да буде формирана радна група за спровођење јавне расправе о циљном језику у процесу превођења ових докумената, међутим, у Савјету министара кажу да ова радна група није заживјела, али не знају због чега.
Предсједавајући Заједничке комисије за европске интеграције парламента БиХ Халид Гењац каже да је превођење овог законодавства огроман посао, те да је он на регионалном састанку о стабилизацији и придруживању у Београду предложио варијанту регионалне сарадње у вези са питањем превода.
"Зашто бисмо ми у БиХ преводили то на хрватски, ако је Хрватска већ урадила превод? Нема потребе да буду рађена два посла. Приједлог је био да се направи уговор и да свако узме свој дио да преведе. То је један од могућих модела", објашњава Гењац, наглашавајући да БиХ касни у вези с овим питањем, иако је то била њена обавеза у оквиру Привременог споразума о стабилизацији и придруживању.
Гењац наглашава да је врло тешко рећи колико ће процес превођења трајати, те истиче да, ако би био добијен превод на један од службених језика у БиХ, онда би превод на остала два језика ишао прилично брзо.
