БЕОГРАД – Данас се навршава 91 година од оснивања прве заједничке државе Јужних Словена – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).
Краљевина СХС, на челу са српском династијом Карађорђевић, заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе и највећег дијела Хрватске и Словеније.
Србија је први пут званично изнијела став о уједињењу Јужних Словена у једну државу кроз Нишку декларацију, 7. децембра 1914. године.
Конкретни преговори о устројству такве државе почели су, међутим, три године касније, а вођени су у два наврата – на Крфу 1917. и у Женеви 1918. године. Ти преговори су резултирали Крфском декларацијом и Женевским споразумом.
Крфска декларација установила је назив државе, монархистичко уређење, територију, равноправну употребу имена сва три народа, писма, вјероисповијести, једнакост свих грађана, опште бирачко право и тајно гласање.
Основе Женевског споразума биле су уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну недјељиву државу и понуда Црној Гори да уђе у Краљевину СХС.
Тим споразумом било је предвиђено и да спољашње границе буду одређене самоопредјељењем народа.
Услови за стварање Краљевине СХС створени су по завршетку Првог свјетског рата, послије пропасти Аустроугарске монархије и Отоманског царства.
Краљевина СХС настала је уговором Југословенског одбора, који је представљао јужнословенске земље које су се одвојиле од Хабсбуршке монархије и регента Александра Карађорђевића који је 1. децембра 1918. и објавио стварање краљевине.
Премијер прве Владе био је Стојан Протић, један од оснивача Радикалне странке.
Краљевина СХС је промијенила назив у Краљевину Југославију 3. октобра 1929. године.
