Драмски спектакл, који је у вријеме снимања био нешто најскупље што је Јапан икада видио. Рађен према енглеском предлошку.
Шекспирову драму Краљ Лир, смјешта у самурајски Јапан; јер су сви Куросавини филмови бијег у прошлост. Фундаментална порука и далекосежно запитање, изазвано немогућношћу да се филмује ближа повијест. Повлачи се дубоко. Што даље од заставе, на којој излазеће сунце није само црвена мрља; него баца зраке по бијелом платну.
Отац одлучује да је вријеме да синовима препусти власт. Намислио је раздијелити царство, сваком сину по мало; и долазити код њих свака 4 мјесеца. Два старија му дају пристанак, говорећи како је то мудро; док најмлађи врло оштро одбија приједлог као лудост. Зато, у јарости, бива разбаштињен.
Убрзо долази до проблема, јер не иде по плану. Трудом снаха, патријарху се укида тјелесна гарда; а синови зарате. Након тога он остаје само немоћни старац, којем је касно за самокритику. Умјесто тога, прогањају духови оних које је убио.
У најкраћем: бајковита прича, снимљена тако да га свако озбиљније заинтересован за режију, гледа са плајвазом у рукама.
(Редитељ: Акиро Куросава; Улоге: Татсјуа Накадаи, Акира Терао, Џинпачи Незу)
