БРИСЕЛ – Бруто национални доходак БиХ, изражен кроз куповну моћ, од 2006. до 2008. године износио је 27 процената европског просјека, подаци су Европског завода за статистику “Евростата”.
Од кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, највиши БНД изражен кроз куповну моћ био је у Хрватској и износио је 57 одсто од европског просјека, затим у Турској 44, у Македонији 29, Србији 27 процената, док је од земаља у региону најслабија Албанија са 23 одсто од просјека европске двадесетседморице.
Чешка и Словачка су двадесет до тридесет одсто испод ЕУ просјека у куповној моћи, а Мађарска, која је у дугогодишњој економској и друштвеној кризи, 30 процената је испод линије просјека.
Три бивше совјетске републике – Естонија, Летонија и Литванија, 30 до 50 одсто ниже су од просјека, док Румунија и Бугарска имају од педесет до шезедесет процената просјечног БНД-а по становнику, израженог кроз куповну моћ.
Највећу куповну моћ у ЕУ има грађани Луксембурга, гдје је БНД изражен кроз куповну моћ чак два и по пута већи од ЕУ просјека, док су непосредно пред кризу Ирска и Холандија биле више од трећине изнад просјека ЕУ.
У групи земаља од 15 до 25 процената изнад просјека ЕУ су Аустрија, Данска, Шведска, Финска, Њемачка, Британија и Белгија. До десет одсто изнад просјека су Француска, Италија и Шпанија. а затим слиједи група у којој је Словенија, заједно са Кипром и Грчком, а од западних ЕУ земаља испод линије просјека је само Португалија.
