Одавно нисам безвезније потрошио вријеме као прије неки дан када сам присуствовао састанку политичких странака у БиХ парламенту, а у вези формирања власти.
Медијски помпезно најављиван судар ”великих” и ”малих” странака, пет мјесеци након избора се претворио у својеврсно надметање у доказивању и показивању, не само ко је већи Хрват, него и, ко може да буде Хрват у Савјету министара, у посљедње вријеме најпознатијем туристичком савезу у овом дијелу Европе.
Сучелише се оба ХДЗ-а с једне, Лијановићи и ХСП са друге, али је свакако најинтересантније, бар у почетку, било хрватсвовање Лагумџије и посебно Додика који се више понашао као заједнички портпарол СНСД-а и СДС-а, ДНС-а, али и оба ХДЗ-а.
Искрено, то ми је било чудно због чињенице да је наша ”најјача” опозициона странка имала, својим предсједником предвођену трочлану делегацију, а ДНС свог представника којег сам први пут видио, иначе замјеника министра у поменутом туристичком вијећу.
Са толико ентузијазма и жара се предсједник СНСД-а ”упирао” покушавајући да докаже тезу како само ХДЗ-ови могу имати представнике најмалобројнијег конститутивног народа у законодавним и извршним БиХ структурама да сам и сам остао запањен, јер нисам знао да је карика Додик-Човић толико чврста.
Познато је да прудско-бањалучки споразум о четири територијалне јединице, па касније и увођење трећег ентитета, одговара територијалном оживљавању Херцег Босне и може искључиво штетити постојању Српске у свом дејтонском облику, и да има нека ”тајна” СНСД и ХДЗ веза, али уплитање у унутрашње ствари Федерације БиХ се сутра може као бумеранг вратити Републици Српској.
Покушај Додика да буде арбитар у формирању власти у ”економски слабијем” ентитету је беспотребан, посебно у случају агитовања да су хрвати из једне странке аутохтонији у односу на хрвате из друге странке, што може, ако примјењујемо на Републику Српску, да значи да министри из реда хрватског или бошњачког народа у Влади Српске, који долазе рецимо из већински српских странака, нису репрезентативни политички представници својих народа.
А има их. Нпр. Касиповић или Селман, или мој страначки колега, бивши министар Пекић, по тој логици нису репрезентативни јер долазе из СНСД-а, односно ПДП-а, а не рецимо из ХДЗ-а или СДА.
По Додиковом рецепту, могло би се десити, да сутра у Влади РС само СДА или СБиХ могу предложити 5 Бошњака министара, а само ХДЗ-ови 3 Хрвата министра.
Формирање власти у Федерацији БиХ је ствар њихових странака које имају политички и математички капацитет да то ураде у складу са Уставом и законима Федерације БиХ и у ту ”нафаку” се не треба мијешати.
Формирању власти у заједничким институцијама треба приступити као сусрету двије стране, Републике Српске и Федерације БиХ, поштујући Устав БиХ и конститутивност сва три народа, па нека Федерација предлаже министре из реда хрватског и бошњачког народа, а Српска из реда српског народа.
Све би било у реду, да нема неке ”тајне” везе….
