Он сједи у дневном боравку, мрак је и у руци држи даљински управљач, од телевизора који је угашен. Прича сам са собом, тихим гласом. Она стоји на вратима и ћутке га посматра.
Он: Ја нисам Џомба, ја са Џомбица. Ја нисам Џомба, ја сам Џомбица.
Она: Шта је душо, што си ми тужан!?
Он: Како што сам тужан, па нико ми не свраћа на посао. Сви опет иду само код њега.
Она: Ма није тако, премијерчићу мој.
Он: Како није? Када је Он био премијер код њега су сви долазили, а код предсједника само неки академици. Сада код мене долазе ОЕБС, УНИЦЕФ, УНХЦР и министри када је сједница. Чак и они што штрајкују глађу у парку, њега траже, а не мене.
Она: Па није то лоше, немој да си престрог према себи. Ти си мени најбољи.
Он: Ма знам, али он је угостио Живојиновића, Дивца, Пижона, Светлану Китић, Грбића, Осима и Лајчака… Ни аутограм да ми узме од њих. А неки дан је био и код Патријарха. А ја скачем по Јахорини, Бијељини, Требињу и Мркоњићу. Није то поштено.
Она: Шта се буниш, возе те и још добијеш плату за то!? Осим тога, неће он са онаким Мерцедесом у Рибник или Калиновик. Заборавио си да си угостио премијера Цветковића и читаву Владу.
Он: Јесам их угостио, али су ми се и они жалили да имају исте проблеме. Ја мислим да је ово мобинг. Дође ми да фино дам оставку и вратим се фино у моју банку. Шта нам је фалило када сам био банкар!? Ништа.
Она: Ти ниси нормалан. Па ти хоћеш да оставиш Републику Српску на цједилу, сада пред референдум. Осим тога, мораш ми довести на стадион Нове фосиле. Сада им почиње велика турнеја. Када може он доводити разне дрогераше, можеш и ти Нове фосиле.
Он: Ама жено, са Новим фосилима смо у коалицији на државном нивоу, али су нам као опозиција на ентитетском нивоу.
Она: Ама, не мислим на СДС, већ на праве Нове фосиле. Сјећаш ли се како смо се провели на њиховом концерту у Макарској. То је било вријеме.
Он: Ја бих да дам оставку, па нека он нађе неког другог да самује у Влади.
Она: Немој тако. Идемо ми сутра у Челинац на викендицу. Да се мало одмориш и повратиш самопоуздање. Неће ни он бити стално на власти. Па у понедељак на посао. За љепшу Српску.
