Нека врста романтичног фалсификовања историје, у циљу учвршћивања идеје великобританства.
425. година, Рим је зашао у владавину папа. Краљ Артур је уствари био Арторијус 1. Командант витезова округлог стола. Тристран и Ланселот су Сармати, из племена Кабери. Који генерацијама служе као јањичари Римљанима.
Прича нас затиче у таман кад броје ситно. Римљани се повлаче са острва, а Саксонци врше инвазију са сјевера. Као заплет, бискуп Џаманас тражи да избаве породицу Маријуса Аноријуса, прије него им да ферман о слободи.
Пикти експедицији неочекивано поштеде животе. Њихов вођа, друид Мерлин, пророкује месијанство Артурово. Он ће их водити против Саксонаца. И сцене борбе нијесу ништа спектакуларно. Чак врло равне и неинвентивне.
Артур је из Аноријусове тамнице, ослободио Мерлинову кћерку Гриневиру. Рађа се романса, коју Мерлин на вјенчању користи у политичке сврхе: Од данашњег дана сви ће Британци бити уједињени због заједничког циља.(?)
Ником у В.Британији изгледа не смета, што су Саксонци (односно Енглези) представљени као неки Викинзи без рогова, са идеологијом Адолфа Хитлера?
(Редитељ: Антоан Фукуа; Улоге: Клајв Овен, Јоан Грудфуд, Мадс Микелсен)
