Kad je Hitler krenuo na Britaniju, Vinston Čerčil je svojim ministrima postavio pitanje: kako namaknuti sredstva za odbranu zemlje, odakle uzeti? Jedan ministar je predložio da se funte namenjene kulturi prebace u ratni budžet. „A šta ćemo, onda, da branimo?”, pitanjem je reagovao premijer.
Šta brani Republika Srpska?
Ništa, u Republici Srpskoj ne postoji kultura i ovdje neću pričati o operi, baletu, pozorišnim predstavama, igranim filmovima, izložbama, književnim nagrada, književnicima, dramskim piscima i sličnim kulturnim „tricama i kučinama“.
A kada nema kulture, nema ni kontrakulture?
Ovoga ljeta je održano nekoliko festivala na kojima se svirao rokenrol i na njima su svirali razni izvođači:
OK Festival, Tjentište: Goran Bare i majke, Bajaga i instruktori, Hladno Pivo, Van Gogh, TBF, Darko Rundek, Brkovi, Who See, Kanda Kodža i Nebojša i Sopot.
Motofest, Banjaluka: Đorđe David, Galija, Nele Karajlić, Love Hunters, Bjesovi, Kerber, Van Gogh, Moreuz.
Banjalučka motorijada, Banjaluka: Rok Simfonija, Balkan ekspres, Saso Mange, Prljavi inspektor Blaža i kljunovi, Fjužn pruga.
Garden fest, Prijedor: Buč Kesidi, Who See, Nipplepeople, Atheist rap, Zabranjeno pušenje, Brkovi, Kanda Kodža i Nebojša, Orthodox Celts i Ritam nereda.
Šta je zajedničko svim ovim festivalima?
Zajedničko je da u Republici Srpskoj ne postoji rok grupa koja je poznata izvan svoje opštine.
Milorad Dodik i SNSD koji je na vlasti od 2006. godine, uspio je da ubije svaki oblik kreativnosti svojom bahatošću, primitivizmom, nacionalizmom, a paralelnim i specijalnim vezama učini nas provincijom Srbije.
Zapad je prezren i truo, istok je daleko, ali su tu razni tezgaroši iz Srbije koje nam uzimaju pare i prodavaju muda, pod kulturu.
Uspjeli su da rastjeraju i ućutkaju svakoga ko misli drugačije i ko odudara od kulture nacionalizma, parastosa i samoviktimizacije. Svako ko narušava srpski identitet, pravoslavlje i nacionalno jedinstvo, nema šta da traži u Republici Srpskoj.
Modernost ovdje nema šta da traži pored naše svijetle prošlosti.
Nemamo čak ni poznatog pjevača narodne muzike i turbo folka, nemamo čak ni rijeliti zvijezdu za novi serijel Zadruge. Najpoznatije face su Milorad Dodik i Draško Stanivuković, što samo govori u kolikom smo blatu.
Došli smo u fazu kada ne proizvodimo ni šund, a kamoli kulturu.
Ali jednog dana, kada na vlast u Americi dođe neki novi Tramp, kada postanemo nezavisni od Bosne i Hercegovine, kada nestanu Puhalo i Bursać, u Republici Srpskoj će procvjetati na hiljadu cvjetova i pokazaćemo Evropi, ko smo i šta smo.
Do tada uživajmo u svojoj samodovoljnosti i nebitnosti.
P.S. i Nije samo ovakvo stanje u kulturi, ista je situacija u sportu, nauci i drugim sagmentima našeg društva.
Preuzeto sa blogger.ba
