Римејк оног из 1953. Уз отрцану основу, колико Спилберговску, толико и општеамеричку, у виду растурене породице.
Овај пут самохраног пролетера Реја, којем је жена одвела дјецу. Образованијем и њежнијем човјеку. Судбина је хтјела, да му остави сина и кћерку, баш на викенд када су ванземаљци одлучили да изгеноцидишу људску расу. Унапријед планирано. Реј се онда исказује као психо(и социо)пат; са изузетним нагоном за преживљавање.
За Спилберга нетипично реална, породична драма у сценографији урагана Катрина. Ако сте за репризу снимака америчких избјеглица, неорганизације, и колективних центара пуних сиротиње; ово је филм за вас. Линч, гласине, егоизам, и рат.
Што је одвојио патетици од уста, дао је натурализму. Уз обиље романтичних призора, који више пристају Кустурици. Запаљени возови тутњају покрај егзодуса, или фламбирани хамери раштркани у повлачењу. Након одличне, схизофрене дилеме, које ће дијете преживјети; трилер и драматика у подруму, превазилазе оквире научнофантастичног.
Што још једном показује, да је Стивен талентован визуелни шљакарош; без имало осјећаја за фузију са сценаријом.
Сажето: Е.Т. од којег се дјеца препадају.
(Редитељ: Стивен Спилберг; Улоге: Том Круз, Дакота Фенинг, Џастин Четвин)
