Марвеловска специјализација, није приповједно одрађена како доликује. Да схвате и најмлађа дјеца, и најглупљи одрасли.
Електрин посјед вјештине камагури (гледања у будућност), увиђамо само невербално. Пажљивим посматрањем. Она то, наравно, касније објасни; али тек негдје у утроби филма.
Побили јој родитеље као малој. Дошла у школу код слијепог човјека, који види будућност много даље него она; па одбила аскетску дисциплину далекоисточног вјежбалишта. Сад је плаћени убица.
Ипак, не убије човјека и дјевојчицу које јури зла Рука. Опака екипа супер-људи, међу којима се издваја Тату (олити Тетоважа). Специјалноефекатски битан, јер му тетовиране животиње бивају рељефне, а затим извршавају задатке као материјализовани орлови, вукови, и змије. Дјевојчица је “благо”, пошто има велике моћи. Електра је штити, мувајући јој се успут са татом.
Сценаристички крајње убого, специјалноефекатски незахтјевно, и акционо незанимљиво остварење. Рађено ненадахнуто шаблонски. Добро побједи, и све се заврши како треба.
Једино вриједно, јесте физички изглед главне глумице. Којој је Електра, још један Алиас.
(Редитељ: Роб Бовман; Улоге: Џенифер Гарнер, Горан Вишњић, Кирстен Проут)
