На данашњи дан 1927. године је умро српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.
Веома су значајни његови радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену и о миграцијама југословенских народа.
Одиграо је изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата.
Дјела: “Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије” (три тома), “Антропогеографски проблеми Балканског полуострва”, “Балканско полуострво и јужнословенске земље”, “Геоморфологија” (два тома), “Етногеографске карте југословенских земаља”, “Географска карта Југославије”, “Говори и чланци” (четири тома).
