БЕОГРАД – У Београдској патријаршији данас почиње изборни сабор Српске православне цркве (СПЦ), на коме ће бити биран нови патријарх.
Да би Сабор био изборни, најављеном засједању највишег јерархијског и црквено-законодавног тијела, мора присуствовати најмање двије трећине архијереја који, у случају спријечености, могу именовати замјенике и препустити им право гласања за избор поглавара СПЦ.
Изборним сабором предсједава најстарији епископ по рукоположењу.
Тајним гласањем предлажу се кандидати од којих у ужи избор улазе само три архијереја који добију више од половине гласова чланова изборног Сабора СПЦ.
Гласање се понавља до тренутка док се не дође до кандидата са потребним бројем гласова, а потом се именује најстарији архимандрит, искључиво игуман манастира, задужен да отвори запечаћени коверат и извуче једну од три цедуљице на којој су исписана имена тројице архијереја са потребном већином гласова.
Овај начин избора који се примјењује у СПЦ је – апостолски жријеб, а према досадашњој пракси имена кандидата стављају се у камилавку (епископска капа која је дио дневне, а не богослужбене одежде) из које изабрани духовник извлачи једну од три запечаћене цедуље и предаје је најстаријем архијереју, предсједавајућем изборног Сабора.
Предсједавајући – најстарији архијереј по посвећењу, отвара коверту, извлачи цедуљу са именом кандидата и чита име новоизабраног архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског и тиме закључује изборну сједницу.
Епископ нишки Иринеј рекао је да ће нови патријарх СПЦ бити изабран апостолским жријебом и да није могуће промијенити начин избора на овом изборном сабору.
Владика Иринеј је рекао да ће патријарх бити изабран данас на Изборном сабору СПЦ и да не вјерује да ће сабор трајати дан дуже.
Нишки владика је оцијенио да нагађања и медијске шпекулације о новом патријарху не потичу из цркве и да црква нема ништа са тим.
Свети синод СПЦ са задовољством констатује да се један дио медија предстојећим Изборним сабором СПЦ бави озбиљно и одговорно, али и са дубоким жаљењем примјећује да већи број медијских извјештача и коментатора тој теми приступа сензационалистички, необјективно и пристрасно, често се користећи дезинформацијама и опскурним трачевима.
“То се по правилу ради из анонимних извора, не поштујући духовни ауторитет ни Цркве нити њеног преминулог предстојатеља и не марећи за расположење и достојанство српског народа, показано при патријарховом испраћају и сахрани”, наводи се у саопштењу Светог синода СПЦ.
Министар вјера Србије Богољуб Шијаковић изјавио је да је могуће да неко има политичке претензије да утиче на СПЦ, али је немогуће утицати на одлуке које доноси Свети архијерејски сабор, поготово када је у питању избор српског патријарха.
Пред почетак засиједања Сабора, Шијаковић је рекао да ће се избор патријарха обавити апостолским путем – извлачењем, а не само гласањем.
“Избор новог патријарха обавиће се према процедури која онемогућава вансаборски уплив. То је извлачење једног од тројице предложених”, рекао је Шијаковић, коментаришући спекулације да политички кругови у Србији утичу на избор новог српског патријарха.
Његова светост патријарх српски Павле умро је 15. новембра прошле године на Војно-медицинској академији, гдје је био на лијечењу више од двије године.
