БАЊА ЛУКА – Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас Закон о измјенама и допунама Закона о Радио-телевизији РС, који предвиђа давање сагласности Народне скупштине РС овој медијској кући приликом уступања покретне и непокретне имовине трећем лицу или у случајевима отуђења.
Овим измјенама Народна скупштина штити имовину РС и има контролу њеног коришћења, управљања и располагања, што је и њена уставна обавеза.
Министар саобраћаја и веза РС Недељко Чубриловић рекао је да је Уставом РС утврђено да Република уређује и обезбјеђује заштиту свих облика својине и да је, имајући у виду и чињеницу да је РС оснивач РТРС-а, било неопходно допунити Закон о РТРС-у у дијелу који се односи на располагање имовином.
“Било је потребно обезбиједити да РС, као оснивач РТРС-а, учествује у управљању и располагању имовином чији је она већински власник”, рекао је Чубриловић образлажући посланицима предложени закон.
Досадашњим Законом о РТРС-у било је прописано да је за доношење важних одлука као што су именовање и разрјешење генералног директора, усвајање статута, програмских планова радија и телевизије, за доношење финансијских планова и буџета потребна најмање три гласа чланова Управног одбора.
Усвојеним измјенама предвиђено је да је за ове важне одлуке, укључујући и одлуке о располагању имовином, потребан консензус свих чланова Управног одбора, али је предлагач прихватио амандман Клуба посланика СДС-а да одлуку о именовању и разрјешењу директора не треба доносити на исти начин као и одлуку о располагању имовином.
Посланик СДС-а Божидар Васић је, образлажући амандман, рекао да се ниједно лице у РС, које именује било који орган, не бира нити разрјешава консензусом свих чланова.
Тако је за одлуку о именовању или разрјешењу директора РТРС-а, као и у досадашњем закону, потребно да гласају три члана УО, а за располагање имовином, усвајање статута и програмских планова радија и телевизије, те доношење финансијских планова и буџета сада потребан консензус свих чланова УО.
Посланици су усвојили Закон о измјенама и допунама Закона о стечајном поступку којим је предвиђено да стечајни поступак треба да буде проведен у периоду од једне године, док је рок за тај поступак у предузећима чија стечајна маса је већа од пет милиона марака двије године.
Измјенама је утврђено и да стечајни управник може да води само један стечајни поступак у предузећима чија стечајна маса прелази пет милиона, док је до сада тај цензус износио милион марака.
У току је разматрање Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.
