МОСТАР – Лидери шест странака потписница Крешевске декларације одлучили су данас на састанку у Мостару да ће прихватити само цјеловиту промјену Устава БиХ, без обзира на разне сигнале из Европе.
Међутим, када је ријеч о дубљим тумачењима реформе Устава, странке су исказале различите ставове.
Све странке крешевске шесторке залажу се за останак изборног прага од три одсто, док их пет сматара да треба подржати систем затворених листа да би се омогућила равномјерна заступљеност по свим основама, а против је само Народна странка “Радом за бољитак”.
Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић сматра да је мала вјероватноћа да ће се о уставним промјенама било шта договорити, с обзиром да убрзо предстоје избори и додаје да ће странка, ипак, учествовати у свим разговорима о том питању.
“Никада нисам рекао да се залажем за трећи ентитет, већ да је јасан став странке да се БиХ треба што прије уставно редефинисати, а данас је договорено да се стоји на начелима Крешеске декларације, која је раније усвојена”, рекао је Човић и поновио да ХДЗ БиХ предлаже три нивоа власти, од којих је средња са четири федералне јединице са сједиштима у Мостару, Бањалуци, Тузли и Сарајеву.
Предсједник ХДЗ БиХ песимиста и је и када је ријеч о “Дејтону 2”, истичући да БиХ не може отворити свој европски пут без промјена Устава.
“БиХ треба схватити да не можемо отворити свој европски пут без промјене Устава, али ако будемо очекивали да то неко за нас уради направићемо у старту двије грешке. Једна је да вјерујемо да ће то неко за нас урадити, а ја вјерујем да неће, а друга је да ће неко за нас Хрвате нешто добро урадити”, поручио је Човић, додајући да су многе измјене до сада урађене на штету хрватског народа.
Он је додао да је на данашњем састанку лидера шест странака потписница Крешевске декларације било ријечи и томе “на који начин онемогућити Бошњаке да бирају хрватског члана Предсједништва БиХ”.
“Нама је јасно да то не може бити хрватски члан Предсједништва, без обзира шта написао на вратима своје канцеларије”, рекао је Човић на конференцији за новинаре након састанка.
Предсједник ХДЗ-а 1990 Божо Љубић нагласио је да је БиХ немогућа као двоентитетска и као централизована унитарна држава, те истакао да ће ова странка учинити све да Хрвати имају легитимног предсједника.
Он је истакао да би БиХ била функционална и равноправна са три мултиетничка ентитета и два дистрикта – Сарајево и Брчко, али да то и није једина могућност.
Предсједник ХСС-НХИ Љиљана Ловрић не вјерује да ће се уставне реформе догодити до избора.
Потпредсједник Народне странке “Радом за бољитак” Јерко Иванковић Лијановић рекао је да је данас очекивао да га Крешевска шесторка подржи у кандидатури за хрватског члана Предсједништва БиХ, “како би био побијеђен Жељко Комшић”.
Лијановић је констатовао да, нажалост, до тог договора није дошло, те да ће са својом странком ићи сам у борбу за мјесто у Предсједништву БиХ.
Домаћин састанка, предсједник ХКДУ-а Иван Муса нагласио је да је са данашњег састанка послата и иницијатива према врху Хрватске да прими Крешевску шесторку.
Када је у питању измјена Закона о пребивалишту Хрватске, Љубић је рекао да је стратешки интерес Хрватске да Хрвати остану у БиХ и да ће о том питању све странке разговарати са званичним Загребом.
Човић је, изражавајући забринутост због измјена хрватског устава и закона о пребивалишту, рекао да се нада да ће о том питању бити ријечи 5. фебруара у Загребу, на састанку ХДЗ-ова Хрватске и БиХ.
“Скромна два гласа која имамо у хрватском Сабору урадиће све да ниједан грађанин БиХ због администрације не напусти БиХ да би добио другу привилегију”, рекао је Човић додајући да никакво писмо није послано Згребу и да није паметно дописивати се о овом проблему.
Предсједник ХКДУ-а Иван Муса најавио је да ће се наредни састанак лидера шест странака потписница Крешевске декларације одржати 1. марта, у организацију ХДЗ-а 1990.
