Делфини су по интелигенцији одмах иза људи, а испред осталих живих створења и показују свјесност за коју се доскора претпостављало да је својствена једино најразумнијем двоношцу.
На скорашњим снимцима начињеним магнетном резонанцом јасно се уочава да ови водени сисари имају четири до пет пута већи мозак у сразмјери с тијелом него животиње сличне величине.
Уколико користимо приближну запремину мозга као мјеру интелигенције, можемо закључити да су делфини на другом мјесту у живом свету, објашњава Лори Марино, неуронаучник са Универзитета Ејмори.
Величина мозга није све, признаје она, али још двије црте подржавају претходни исказ. Прво, разноврсне одлике новог мозга (неокортекс) – дијела укљученог у више облике исказивања намјера и обраде емоционалних података – нарочито су раширене међу делфинима. Друго, изучавање понашања открива да су они испољавају поједине вјештине налик човјековим, укључујући препознавање у огледалу, савладавање извјесних радњи, споразумјевање засновано на покретима и знацима и разумјевање апстрактних замисли.
Али то, уједно, указује да су делфини подложни могућим психолошким оштећењима, чак и озбиљним душевним поремећајима, у воденим парковима.
Научна истраживања поткрепљују да се неки делфини, који у јатима прате бродове, изненада толико преплаше да угину од срчаног удара, да се други до исцрпљености заморе настојећи да утекну, а да трећи бивају убијени или озлијеђени у току хватања мрежом.
