ЗАГРЕБ- У Жупанијском суду у Загребу одгођено је за данас заказано суђење петорици оптужених за отмицу бившег хрватског члана Предсједништва БиХ Анте Јелавића, јављају хрватски медији.
Суђење је одгођено да би била донесена одлука да ли ће бити суђено у одсуству Влатку Миличевићу и Саши Савиновићу, двојици оптужених држављана БиХ.
Хрватска Канцеларија за борбу против организованог криминала и корупције /УСКОК/ је за отмицу, која се догодила 8. априла прошле године оптужила је, осим Миличевића и Савиновића, и хрватске држављане Владу Ћурића, Далибора Пргомета и Марија Миличевића.
Ускок терети Влатка и Марија Миличевића и Савиновића да су на паркингу у загребачком насељу Утрине отели Јелавића и у гепеку аутомобила га одвезли до ненасељеног мјеста у БиХ.
Према тврдњама Ускока, ту су му наредили да мобилним телефоном позове супругу и тражи милион евра, иначе ће га убити, након чега су га одвезли до куће из које је побјегао.
Јелавић је након отмице полицији испричао да су га отмичари одвезли у кућу у околини Раме, из које је побјегао када су га накратко оставили самог, те је пјешке дошао у Хрватску.
Отмичари су убрзо откривени па су тројица ухапшена у Хрватској, док је Влатко Миличевић у Мостару. Након мјесец дана у БиХ се предао и Саша Савиновић, али је њега и млађег Миличевића правосуђе БиХ пустило на слободу.
Оптужени Пргомет је након хапшења у Дубровнику признао отмицу, па је пуштен да се брани са слободе. Суђење у притвору дочекали су једино Марио Миличевић, звани Баја, и Владо Ћурић, звани Барун, бивши припадници Кажњеничке бојне Хрватског вијећа одбране, којом је командовао хашки осуђеник Младен Налетилић Тута.
У оптужници су управо њих двојица наведени као организатори прве отмице неког хрватског политичара.
Миличевић је био и један од шесторице Хрвата из БиХ који су ослобођени оптужбе за убиство замјеника министра МУП-а Федерације БиХ Јозе Леутара у Сарајеву 1999. године.
Анте Јелавић је био хрватски члан Предсједништва БиХ, док га бивши високи представник Волфганг Петрич није смијенио 2001. године. Средином 2005. године неправоснажно је осуђен на десет година затвора због проневјере новца који је из Хрватске стизао у БиХ као помоћ Хрватима.
Јелавић је након тога побјегао у Хрватску, чији је држављанин и гдје је под заштитом Устава, који не допушта изручење хрватских грађана другим државама.
У међувремену је у јулу 2006. године по његовој жалби укинута осуђујућа пресуда и одређено поновно суђење.
