Знате ли шта је ”вертикална вјетротурбина”? Она ради без обзира са које стране вјетар дува, не ствара буку нити било какав звук, ефикаснија је од ”обичних” вјетрењача, а безбједна је, не само за људе него и за птице.
Питао: Жељко Свитлица
Изум, који има занимљиву титулу, тачније они који су је створили. Добила је ”Награду за изузетност” на такмичењу за ”Свјетске награде у енергетици” (Global Energy Awards), које се десило у децембру прошле године у Њујорку. Отпорна је на екстремне временске услове и на велике брзине вјетра. Производи се од јефтиних и лако доступних материјала, лака је за одржавање, једноставно се транспортује и има четири пута дужи животни вијек од класичних ветротурбина.
О турбини нам је више рекао Мирослав Тешић, оснивач и извршни директор фирме ”Турбина ИПД” из Котор Вароша, чија је основна дјелатност истраживање и експериментални развој у техничким и технолошким наукама. Уз свог брата Драгана, најзаслужнији је за успјех вјетротурбине , али и за успјешно пословања фирме, која је прије оснивања побиједила на такмичењу Свјетске банке међу 1.400 кандидованих пројеката. Од тада је у предузеће уложено више од 500.000 евра од стране инвеститора из иностранства. Тренутно за тим ради осам људи у Републици Српској а на развоју посебних генератора прилагођених турбини и остале потребне електронске опреме раде двије специјализоване компаније у Словенији и једна у Кини.
-Наша вјетротурбина је нова врста вјетротурбина, односно, један потпуно нови начин претварања енергије вјетра у електричну енергију, са многим предностима у односу на постојеће начине. Сва смисао наше технологије је да имамо посебан усмјеривач вјетра који вјетар преусмјерава у жељеном правцу и то без обзира из ког смјера вјетар дува. Идеју сам добио када смо отац, брат и ја вршили неке експерименте са моторима.
Да ли је идеја да се бавите обновљивим изворима енергије дошла из љубави и интересовања за новим идејама, или можда због евентуалне перспективе коју имају нови облици и начини производње електричне енергије?
Идеја је дошла из љубави и интересовања према новим стварима и идејама. Мукотрпан рад и много знања је уложено у развој ове технологије, за коју већ можемо рећи да је готов производ. Ми имамо још три патента из ”Клин Тек” ( CleanTech) технологија.
У развијеним земљама компаније које се баве послом као и ми имају огромне подстицаје, док код нас нема посебних постицаја за ове врсте технологија, и није тешко закључити да нам је одавде много теже радити него нашој конкуренцији у иностранству. Али опет, ми освајамо награде и признања на престижним свјетским такмичењима, иако они имају неупоредиво боље услове и неупоредиво веће буџете за развој.
Постоје ли слични пројекти попут вашег у РС и БиХ и каква је уопште ситуација са коришћењем енергије вјетра или сунца, рецимо?
Колико је мени познато, нема предузећа у РС и БиХ да развијају нове технологије за коришћење вјетра или сунца. Нема их чак ни са неким релевантним искуством у инсталацији истих. Постоје озбиљни покушаји мјерења вјетра у околини Мостара и то је то, чак имам информације да је на неке мјерне станице извршена неке врста диверзије па су потпуно срушене.
Код нас постоје добри стручњаци у теоретским знањима из ових области али због недостатка конкретних инсталација, компетентних предузећа (намјерно нећу рећи компанија) и пројеката, људи не посједују практично искуство, што је велика штета.
Ми (ТУРБИНА ИПД) заједно са нашим партнерима из Словеније радимо на инсталацији 5MW велике соларне централе у Словенији, која ће бити највећа у овом дијелу Европе, смјештена на 12 хектара површине. За овакве пројекте и код нас постоји огроман потенцијал само је претходно потребно усвојити низ законских регулатива.
Да ли се по вашем мишљењу исплати улагати и полако кренути са орјентисањем на алтернативније начине добијања енергије или наставити са развијањем ”стандардних” и већ постојећих?
Уколико не постоје јасно дефинисане субвенције, наравно да се не исплати. Док год владе не усвоје регулативе као што су у земљама Европске уније, једноставна рачуница коју економисти зову „ROI” или поврат инвестиције нам говори да то није нипошто исплатива инвестиција.
У Њујорку сте добили златну медаљу на свјетској изложби ”Иновација године из обновљових извора енергије”. Колико то значи у смислу рекламе и промоције ваше иновације и фирме, а колико у смислу признања за ваш рад на свјетском нивоу у стручним круговима?
”Глобал енерџи авордс” ‘(Global Energy Awards) такмичење у САД-у новинари и стручни кругови називају као ”оскар” у области енергетике. Принцип додјеле, принципи одабира и сама церемонија веома подсјећа на церемонију додјеле оскара. Само церемонија додјеле се одиграва у на ”Вол стриту” , у ”Циприани” сали у Њујорку. Бити у друштву најјачјих и најбогатијих свјетских компанија које се баве нафтом, гасом, атомском енергијом као што су ”Шел” (Shell),”Татал” (Tatal),”ПСЕГ” (PSEG) и сл. огромна је част, а камо ли такмичити се са њима и при том освојити награду, тј. златну плакету ”Аворд оф екселенс” (Award of Excellence).
Активни сте и у Удружењу иноватора РС. Да ли и неки други пројекти имају шансе за евентуалан комерцијални успјех, и шта је потребно да би се иновације и идеје транформисале у технолошке процесе или производе корисне како за иноваторе тако и за друштво?
Савез иноватора Репбилике Српске и Министарство науке и технологије дају огроман труд и допринос да се нове иновације открију и да се развију у тржишно прихватљив производ. Међутим, буџети су им веома мали, па то веома тешко иде, али има и свјетлих примјера као што смо ми. А ми желимо своје искуство, знање као и контакте са потенцијалним инвеститорима пренијети на друге.
Постоје ли замисли о оснивању неког ефикаснијег удружење које би снажније дјеловало у смислу развијања нових технологија у РС и БиХ јер знамо да у овој области активност државе и није најсјајнија?
Само већи буџети и већа улагања за ову намјену и то на свим нивоима власти! Праћењем европске регулативе, квалитетним субвенцијама и грантовима за предузећа која се баве или која планирају да се баве ”Клин Тех” (CleanTech) технологијом можемо достићи завидан ниво развоја и запослености. Али мора да се реагује и почне на томе радити одмах.
Опредијелили сте се да останете и радите овдје. Да ли сте имали избора?
Имамо званичне позиве из Словеније, Њемачке и Сједињених Америчких Држава, док ових дана имамо и најаве позива из Шведске. Пошто највећи терет пројекта и развоја технологије носимо ја, мој отац Ненад и брат Драган, нуде нам и да се преселимо тамо и да пројекте наставимо тамо под неупоредиво бољим условима.
Тренутно смо одлучили да останемо овдје, али о даљим корацима не одлучујемо ми него тржиште и основни услови рада. Уколико овдје не постану доступни подстицаји и субвенција и бар основни услови рада бићемо приморани да сву технологију пренесемо тамо гдје постоје услови за њен развој и имплементацију.
Иако нису баш идеални услови за рад код нас у Републици Српској у поређењу са осталим развијеним земљама поготово у сектору ”чистих технологија”, сматрамо да и ми и медији као што сте ви, својим апелима и конкретним идејама, које само треба да се препишу са „запада“, можемо промјенити стање и на тај начин задржати наше стручњаке и нашу памет овдје. Тако аутоматски добијамо нова радна мјеста и дугорочна добит остаје Републици Српској. Али ништа не пада са неба, да би имали корист од нечега, у то нешто морамо нешто и уложити.
