Стварно није постојало ништа што би ми разгалило дух, приликом гледања овог филма. Осим чињенице, да су му сценарио писала три Давида.
Али ме је понукало да прочитам поново дјело француског писца Жила Верна. Додуше, само да експериментално израчунам колико су гигантски одступили од оног шта је написао.
Појава Арнолда Шварценегера, бомбастично најављивана, није ништа у поређењу са ангажованошћу Џеки Чена. Он је овдје главни глумац. Уз лик Филијаса Фога, и његове француске сапутнице.
Арнолд дође епизодац, и то у сасвим неодговарајућој улози. Што и није нешто необично, ако се има у виду широк дијапазон овог карактерног глумца, за којег је Џеки Чен предавач на нивоу Станиславског.
Скоро исти начин приповједања, као нека стара екранизација коју сте већ гледали. Исте форе, исти гегови. С тим, што се овдје офалило на научности. Да се дјеца не замарају образовањем и послије школе. Авион и појављивање браће Рајт; потпуни су саморекламерски глупарлук!
Општа оцјена је, да колико год пара било уложено у овај филм, он сасвим сигурно није задовољавајући. Ни за дјецу, ни за одрасле.
(Редитељ: Френк Кораци; Улоге: Џеки Чен, Стив Куган, Роберт Фајф)
