Ово је филм који након свог акционог краја, има још толико приче. Догматски недосљедне, и религиозно запитане. Стога се одмах прикрпи поређење, са Посљедњим Христовим искушењем.
Због ових особина љубитељи драуфања у историјским уџбеницима ће се досађивати након сцена француског тријумфа над Енглезима.
До тада добри ефекти, лијепа глумица, и јежење на борбене сцене; које су урађене завидним нивоом техничке, и историјске опремљености. Мила Јововић је одглумила на такав начин, да ће мушка публика бити кадара идентификовати се са њеним племићким обезбјеђењем у тешким оклопима. Али само у оним тренуцима када то не прелази у шаљиве, Холивудске борбене хронике.
Кад гњилозуби Енглез погоди Јованку стријелом, осјетите сву тугу за наивном сестрицом и блесавом женском главом. У одличној сцени када пада низ лотре, на брижне руке својих сабораца. Мила Јововић је идеална за ову улогу (и сличне), али, иначе, углавном нема појма. Па је подјела улога везана браком за редитеља.
Тужна примједба: Филм о највећој француској хероини и ослободилачкој легенди, игра се на енглеском језику.
Ко је ту сад побиједио?
(Редитељ: Лик Бесон; Улоге: Мила Јововић, Џон Малковић, Дастин Хофман)
