Жанровски филм. Хронологија одрастања у проблематичном комшилуку и земљи. Након што нас духовито и трагикомично проведе кроз фабулу, на крају призна да је начињена по животима стварних људи.
Посједује дужину архивске грађе, али није досадан. Занимљив у маниру који испољавају јалијаши, ако неким чудом постану образовани. Трагичне сцене постоје, али никад не заузимају толико простора у шпајзу радње, да би имали времена да се осјећамо лоше при гледању.
Исприповјеђен циклично, почевши и завршивши са бијегом кокоши која се спремала за роштиљ. Неколико одвојених, па и епизодичних поглавља, проводи нас кроз 60те и 70те у Риу. Де Жанеиру, наравно.
Приповједач (надимком Ракета) почиње животом свог брата Наивног, и његова два друга. Чупе и Мангупа, који пљачкају да би преживјели у гету по имену Град Бога. Опљачкају мотел и узимају велике паре. Клинац (Малиша) им дигне лажну узбуну, и након што побјегну без њега, врати се и побије све који су се у мотелу затекли. Приповједачевог брата је убио баш тај осветољубиви и крволочни клинац.
Он временом постане најјачи криминалац у гету, и по пророчком савјету промјени име у Зе. Његов до тада вјерни друг Бени, гине баш на опроштају од каријере. У све се укључује и добри момак, по имену Нокаут. Њему је Зе, будући јако ружан, силовао дјевојку и убио брата.
Тад отпочиње рат, у који се Ракета сасвим случајно укључује као фоторепортер. Пошто нико није знао ништа о фотоапаратима, Зе га је зовнуо да их фотографише. Љут, јер само Нокаут излази у новинама. Ракетина фотографија је, сасвим очекивано, одмах изашла на насловној. То му је дало посао, и прво сексуално искуство.
Ова запетљана прича и њени ликови, су прилично надреални. Тако да коначни обрачун у којем сви изгину у низу освета, треба да буде још чуднији. Поготово када сазнамо, да се стварно одиграо. Весели филм нас понајбоље враћа у реалност, када уз одјавну шпицу иде дио са Нокаутовим појављивањем на телевизији. Али истински документарни снимак. Црно бијел и са подштапалицама измјењеног садржаја, у односу на онај који смо већ видјели, вјерујући да је фикција.
Овакве филмове свакако треба погледати, ако ништа а оно из образовних мотива. Далеко је Бразил, а не диже свако кредит да путује на карневал.
(Редитељ: Фернандо Мејрелес; Улоге: Алехадре Родригез, Леандро Фирмино, Даглас Силва)
