ХАГ – Споразумним признањем кривице, у Хашком суду окончано је 10 одсто укупног броја поступака, тако што је 19 оптужених признало да је чинило ратне злочине за које су били оптужени.
Они су, потом, осуђени на мање казне од оних које би добили без признања.
Од укупног броја потврдног изјашњења о кривици, 17 је потекло од српских оптуженика, а два од хрватских, што је податак који није потпун ако се не каже да је и број оптуженика у сличној размјери.
Они су, како наводе у Трибуналу,” на тај начин и сами помогли утврђивању материјалне истине, што је један од циљева овог суда”.
Потврдно изјашњење о кривици, према подацима Хашког суда, укључивало је у више наврата и свједочење оптуженог против појединаца вишег ранга.
Поред тога, признање кривице штеди вријеме и средства, а може и да свједоке-жртве, поштеди стресног искуства свједочења пред судом.
Најважнији ефекат признања кривице за оптуженог је тај што га суд цијени као олакшавајућу околност приликом одмјеравања казне и изриче блажу од оне коју би оптужени иначе добио.
Споразум о признању кривице је према правилима Трибунала договор између тужилаштва и оптуженог, али прије него што суд прихвати да саслуша изјашњавање оптуженог о кривици, он мора да се увјери да је оно било добровољно, да није двосмислено и да чињенице које износи указују на његову одговорност.
