Највећи свјетски интернет претраживач Гугл је у петак на својој почетној страници поставио лого који асоцира на климатолошке теорију “Миланковићеви циклуси”.
Милутин Миланковић (1879 – 1958) је био оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету и научник свјетског реномеа. Био је познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом “Миланковићеви циклуси”.
Велики научник рођен је 28. маја 1879. године, у Даљу, у тадашњој Аустро-Угарској (сада Хрватска). На Технолошком институту у Бечу 1902. године дипломирао је грађевину, а 1904. стекао докторат као први Србин – доктор техничких наука.
Као грађевински инжињер има шест признатих патената, а пројектовао је, или је учествовао у пројекту, десет хидроцентрала. Том струком бавио се у Бечу, до јесени 1909, када му је понуђена катедра примијењене математике на Београдском универзитету (рационална механика, механика небеских тијела, теоријска физика).
Интересовање ка соларне климе и планетарним температурама усмјерио је 1912. Математички таленат и познавање закона физике и астрономије користио је у истраживањима и тако развио теорију климатских промјена на Земљи.
Свој цјелокупни рад на математичкој теорији климе сублимирао је 1941. у свом капиталном делу “Канон осунчавања земље”.
Милутина Миланковићев је НАСА сврстала у петнаест најзначајних научника свијета.
Његово име понијели су кратери на Мјесецу и Марсу, једно небеско тијело, али и награда Европског геофизичког друштва за достигнућа у области климатологије и метеорологије.
Умро је 12. децембра 1958. године и сахрањен је у Даљу.
