Савјет министара спољних послова већ би 14. јуна могао да донесе одлуку о почетку ратификације Споразма о стабилизацији и придруживању Србије са Унијом, због напретка у потрази за хашким бјегунцима Ратком Младићем и Гораном Хаџићем.
Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц у најновијем извјештају за Савјет безбједности УН наводи да српске оперативне службе настављају да испољавају велику професионалност и ефикасност у потрази за бјегунцима.
“Канцеларија тужиоца потврђује да српске оперативне службе, као и претходних шест мјесеци, професионално и ефикасно настављају да улажу напоре у потрази за Младићем и Хаџићем, а кључну улогу у томе има Национални савет за безбједност, као координатор тих акција”, стоји у Брамерцовом извјештају у који је ексклузиван увид имао новосадски “Дневник”.
Брамерц ипак није пропустио прилику да упозори српске службе да су исувише драгоцијеног времена потрошиле на “једнолинијску” потрагу за поменутим хашким бјегунцима.
“Српске службе потрошиле су драгоцено време следећи поједине трагове, преферирајући једнолинијску потрагу, уместо да прате истовремено више трагова и индиција. У том смислу охрабрујемо Србију да појача оперативне капацитете и да усвоји снажнији и мултидисциплинаран приступ за хапшење Ратка Младића и Горана Хаџића”, наводи се на крају извјештаја Сержа Брамерца.
У извјештају о сарадњи Хрватске са Хашким трибуналом наводи се да ниједан од тражених војних докумената из операције хрватске војске и полиције “Олуја” у августу 1995. године није пронађен и да Хрватска није до краја покрила кључне смјерове истраге о тим документима.
Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц прослиједио је јуче овај извјештај чланицама Савјета безбједности УН у којем је позитивном оцијенио сарадњу Хрватске на другим подручјима, те навео да је правовремено одговарала на потребе Канцеларије тужиоца када је ријеч о приступању свједоцима и доказима.
У извјештају, који би требао бити објављен 18. јуна током расправе у Савјету безбједности УН, наводи се да је Радна група хрватске Владе од прошлог децембра предала шест извјештаја, али да Канцеларији тужиоца није предат ниједан од докумената који је тражила.
Упркос недостаку напретка у истрагама, Канцеларија тужиоца поздравила је стварање међуагенцијске радне групе, која је, како се наводи, створена ради контроле недостатка службених истрага и проналазак или утврђивање судбине несталих војних докумената.
Брамерц наводи и “општи напредак у квалитету истрага хрватских власти када је ријеч о начину како су проведени разговори”, али и да “истрага није успјела дати пуни одговор о томе гдје се налазе тражени документи”.
У Бриселу је Брамерцов извјештај очекиван са великим занимањем, јер ће државе чланице ЕУ добрим дијелом на основу тог документа донијети одлуку о отварању преговарачког поглавља о правосуђу, пишу хрватски медији.
Медији наводе да су Холандија и Велика Британија до сада биле резервисане према тој опцији, али сада се вјерује да је и оваква формулација довољна за, како дипломати ЕУ кажу, “привремени пролаз”, те да би се компромис са Холандијом могао пронаћи.
Хашки трибунал инсистира на достављању докумената о дјеловању хрватске артиљерије у акцији “Олуја” на подручју бивше Републике Српске Крајине 1995. године који су потребни у поступку који се пред Трибуналом води против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача, који се терете за учешће у удруженом злочиначком подухвату с циљем протјеривања Срба из Крајине током и послије операције “Олуја”.
