БЕОГРАД – Директор Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић оцијенио је данас да је извјештај Сержа Брамерца о сарадњи Београда са тим судом позитиван, и би могао представљати добар основ да ЕУ донесе одговарајуће одлуке за наставак евроинтеграција Србије.
Игњатовић, који је имао увид у нови извјештај главног тужиоца Хашког трибунала, рекао је Танјугу да је тај документ веома сличан извјештају из децембра прошле године, коректан је и осликава сарадњу Србије с тим судом.
Брамерцов извјештај је прослијеђен чланицама Савјета безбједности УН, рекао је Игњатовић, који ће присуствовати сједници СБ УН у Њујорку.
У извјештају се, према Игњатовићу, наводи да нема захтјева из Трибунала на које Србија није одговорила. Тиме је, навео је, потврђено да Србија у неатрактивним областима сарадње – достављање документације, омогућавање увида у архиве и ослобађање свједока дужности чувања тајне – има рутинску сарадњу са Трибуналом у континуитету. Истиче се такође и да су примјењене брзе и адекватне мјере у пружању заштите свједоцима.
Према његовим ријечима, Брамерц је акцију претреса куће хашког оптуженика Ратка Младића, оцијенио као веома позитивну, као и брзо достављање његових пронађених дневника.
Игњатовића је нагласио да је у извјештају указано да је хашко тужилаштво у сталним контактима са српским органима надлежним за лоцирање и хапшење бјегунаца, као и да је редовно обавјештавано о раду српских служби безбједности.
„Тужилаштво признаје континуиране напоре наших служби, али такође у одсуству резултата препоручује преиспитивање досадашњих стратегија и указује да је идентификовало области у којима се потраге могу побољшати”, навео је Игњатовић, напомињући да би то требало пре схватити као сугестију, а не критику.
Он је поновио да су српски органи надлежни за потраге отворени за све приједлоге који ће допринијети лоцирању и хапшењу бјегунаца.
Игњатовић сматра да је реално очекивати да Споразум о стабилизацији и придруживању буде упућен на ратификацију парламентима земаља чланица ЕУ, али се мора увијек имати у виду да примаран разлог сарадње с Трибуналом и суђења за ратне злочине пред српским судовима јесте утврђивање истине о ратним злочинима и кажњавање одговорних.
