БЕОГРАД – Српска мрежа жели да подсјети домаћу јавност на 10. јун – датум завршетка злочиначког НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године – и почетак новог прогона српског народа са Косова и Метохије.
“У слогану заједничког Апела против доношења резолуције о Сребреници у Скупштини Србије, који је подржало више од 100 српских патриотских организација и преко 300 јавних личности из читавог света, стајало је да СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ!
Зато што на време нисмо испричали пуну историјску истину о страдању српског народа у 20. веку, о вишеетапном и континуираном геноциду учињеном над нама, лакше је било могуће заменити тезе и од народа жртве направити народ злочинаца и геноцида на једном издвојеном и до краја нерашчишћеном историјском случају какав је Сребреница.
Без обзира што су на овом послу радиле многе домаће и стране заинтересоване силе, највећа је кривица на нама који смо заборавили сопствене жртве” – наводи се у саопштењу које су потписали Удружење родитеља чији су синови погинули на Комету као припадници Војске СР Југославије – “Вера, нада, љубав”, Хуманитарнa организацијa “Браниоци отаџбине 1998/99” и Српски сабор Двери.
У тексту се истиче да су “бомбардовање међународног права и НАТО геноцид над српским народом учињени у циљу отимања Косова и Метохије из састава Србије и зато све Србе света овај датум подсећа да су Косово и Метохија од 10. јуна 1999. године под окупацијом”.
“То је први разлог зашто сматрамо да овај датум треба да постане државни дан сећања. Овим, истовремено, желимо да укажемо и на друга важна историјска сећања на страдање нашег народа у 20. веку: од Првог светског рата, преко нацистичке окупације у Другом светском рату до последњег грађанског рата у бившој Југославији, сматрајући да не сме бити дискриминације жртава по националној основи, тј. да је недопустиво да се стално износи истина о свим жртвама ратова на Балкану, а да се константно прећуткује српско страдање.
Два историјска примера су најдрастичнија: концентрациони логори Јадовно и Јасеновац у Независној Држави Хрватској, у којима су на монструозне начине, уз пуни благослов Ватикана и Римокатоличке цркве у Хрвата, погубљене стотине хиљада Срба, спадају још у забрањену историју” – наводи се у саопштењу и наглашава:
“Симбол свих српских жртава и страдања, држава геноцида над српским народом, јесте Јасеновац. Свакако не први и једини концентрациони логор у НДХ, нити једино место страдања у 20. веку, али симбол свега другог. Ако српски народ не исприча причу о Јасеновцу и кроз ту причу истину и о свим другим стратиштима и страдањима, откуда нам право да се надамо да се геноцид неће поновити у будућности?
Јер, геноцид није случај већ историјски процес. Зато је превенција геноцида, истицање пуне истине о нашим досадашњим страдањима и на тај начим блокирање било чије иницијативе да тај геноцид понови, најважнији елемент српске унутрашње и спољне политике у наступајућем периоду”.
Такође, стоји тексту, “важно је посебно нагласити страдање Срба у Подрињу и околини Сребренице од 1992. до 1995. године од злочиначке војске Насера Орића, као и 1998. годину и шиптарске терористичке активности које су почеле далеко пре бомбардовања НАТО пакта”. “У тим терористичким актима убијени су многи српски полицајци и редовни војници на одслужењу војног рока на дужности, што представља најтежи облик међународног тероризма о коме светска јавност још ћути” – истиче се у саопштењу.
Ове године, напомињу српске организације потписнице овог саопштења, “навршава се и 15 година од `Олује` највећег етничког чишћења у савременој Европи после Другог светског рата, када је из Независне Државе Хрватске 1995. године протерано више стотина хиљада Срба”.
Овај дан означавао би и сећање на историјско постојање Републике Српске Крајине и злочиначки план у коме је она уништена, а српски народ изолован у позицију грађана другога реда. Српски народ и Црква не могу и неће прећи преко историјских чињеница о вишеструком геноциду учињеном над нама у прошлом веку од стране хрватских и муслиманских усташа и НАТО пакта. Зато је одређивање једног датума за Дан сећања на геноцид над Србима један од приоритета државе Србије” – истиче се у тексту.
“Посебно желимо да скренемо пажњу јавности на лош социјални статус ратних војних инвалида и породица погинулих у последњим ратовима и на свеукупно сраман третман према српским борцима и жртвама које су данас заборављене и понижене.
То је и био наш додатни мотив да предложимо да 10. јун постане велики дан националног сећања на све њих, са посебним апелом на заједничку друштвено-хуманитарну акцију у циљу моралне и социјалне солидарности са породицама оних који су своје животе положили за Отаџбину. Нека им је вечна слава и хвала” – наводи се у саопштењу које су потписали: Удружење родитеља чији су синови погинули на Космету као припадници Војске СР Југославије – “Вера, нада, љубав”, Хуманитарнa организацијa “Браниоци отаџбине 1998/99” и Српски сабор Двери.
