Прилично нејасан, створен од интервуја са разним врстама курви. Који некад дјелују реално, али углавном су умјетнички лажни.
Ту су заступљени и жиголои, муштерије, творци порнића, и макрои. Неки стварни. Све снимљено на искидан начин, с тим што неки као да гледају претходно интервјуисане.
Свима слична или иста питања. Како су почели? Да ли се сматрају курвама? Шта је најчудније што су радили? Да ли су срећни? Да ли су се икада заљубили у муштерију?
Завршава се њиховим жељама за будућност. Што себи, што гледаоцима. Док одјавна шпица иде са десне стране.
Ребека студира антропологију. Адријана је константно неуспјела глумица. За вријеме гледања (потпуно необјашњаваног) спуштања на Марс, она свој лагодан живот објашњава цитатом Мерилин Монро. Након првог великог посла је рекла: Од сад ћу пушити само ономе ко ми се свиђа.
Живот ове двије дјевојке је једини облик нарације, који није у облику кратко сјечених интервуја. Врло рудиментаран, са свега пар епизода. А ликова безброј. Од мадам из Екваторијалне Гвинеје, до сводника из Бугарске.
“Пого” је “пушење” на шпанском, и то је главно што смо научили.
(Редитељ: Марија Лидон; Улоге: Дарил Ханах, Дениз Ричардс, Хоаким де Алмеида)
