Примања ентитетских и државних посланика и делегата су остварила прекомјеран раст у периоду до наступања економске кризе.
Према истраживању ГЕА Центра за истраживања и студије, основни разлог за то јесте постојећа пракса утврђивања плата у домаћим парламентима према којој административне комисије, чији су чланови сами посланици и делегати, на недовољно транспарентан начин самостално одлучују о висини плата и других примања у парламентима.
Мјесечно примање посланика са 10 година радног стажа у Парламентарној скуштини Босне и Херцеговине (ПСБиХ), само по основу плате и паушала у 2010. години износи 5.140 КМ, што је једнако износу од 6,6 просјечних плата и чак 15,4 просјечних пензија у Босни и Херцеговини! Иста примања посланика и делегата у Парламенту Федерације Босне и Херцеговине (ПФБиХ) у 2010. години износе 3.226 КМ, тј. 4,1 просјечне плате или 9,4 пензије, а у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) и Вијећу народа Републике Српске (ВНРС) 2.678 КМ, тј. 3,7 просјечних плата или 8,4 пензије.
Поређења ради, висина посланичке плате у неким другим европским земљама (Норвешка, Њемачка, Словенија, Латвија, Белгија и Европски парламент) ни у једном случају не прелази износ од 3 просјечне плате, укључујући и сусједе БиХ – Србију и Хрватску. Овакав несразмјер између висине посланичких плата и животног стандарда грађана у БиХ указује на озбиљне проблеме и недостатке у функционисању постојећих модела утврђивања плата у наведеним домаћим парламентима.
У садашњим моделима, кључну улогу у процесу одлучивања о висини плата имају административне комисије парламената чији чланови су сами посланици и делегати, што значи да посланици и делегати сами одлучују о својим платама. Поред тога, постојећи модели немају уграђене механизме који би осигурали усклађеност кретања плата посланика и делегата са кретањем плата у јавном сектору. Наведени недостаци указују на потребу хитне реформе постојећих система утврђивања плата домаћих парламентараца, у циљу добијања ефикаснијег, фискално одговорног и дугорочно одрживог система. У складу с тим, дефинисане су сљедеће препоруке које су, између осталог, базиране и на добрим праксама парламената европских земаља:
- Плате и накнаде посланика и делегата законски регулисати укључивањем овог питања у законе који регулишу плате у институцијама власти ентитета и БиХ
- Утврдити висину плата посланика и делагата у износу не већем од три просјечне плате у ентитету/земљи
- Укинути сурогате плате – мјесечни паушал (ПСБиХ и ПФБиХ) и накнаде за рад у комисијама и одборима
- Укинути увећања плата за предсједнике и замјенике клубова
- Изједначити висину примања за све посланике и делегате без обзира на њихов радно-правни статус
- Увести финансијски пенал за неоправдано изостајање са сједница парламената или радних тијела
- На званичним интернет презентацијама парламената поставити све релевантне информације које се тичу примања посланика и делегата.
Процјена је да би се имплементацијом наведених препорука оствариле буџетске уштеде у минималном износу од око 2,5 милиона КМ у ПСБиХ, 1,4 милиона КМ у ПФБиХ и 0,3 милиона у НСРС и ВНРС.
