Заиста необичан филм. Својим већим дијелом је, заиста, јако смијешан. Природу љубави уопште не објашњава. Што му уопште не смета, да је глорификује до крајњих граница.
Све је у надреалистичној атмосфери. С мало детаља, али пуно будалаштина. Уопште, сама та идеја лудости, која наступа по испијању коктела званог Сибирска магла; потпуно је ненајављена. Осим једним телефонским позивом жене главног јунака, која у дубини себе слути да би муж могао убити човјека, који јој је оплавио лице. Њих двоје до тада живе потпуно слуђено, и са пуно љубави. Никада немају пара, а он је оставља по неколико дана саму.
Затим муж заглави 10 година у лудници, због покушаја убиства болничара. По изласку, сазна да му се жена преудала. Родила му је кћеркицу, а новом мужу још двије. Нови супруг га самоувјерено зове на вечеру. Ту изненада прекинуту љубав, треба ријешити на цивилизован начин. Мисли да ће супарник увидјети своју некомпетенцију, и самостално одустати од даљег понижења. Немој, каже му он, ако је видим одвешћу ти је. И она заиста напусти кћеркице, и оде.
Муж, а и ми, не можемо да вјерујемо.
(Редитељ: Ник Касаветес; Улоге: Робин Рајт Пен, Џејмс Гандолфини, Сузан Тејлор)
