Stavovi Rusije i Sjedinjenih Država o okončanju rata u Ukrajini nisu se približili nakon petočasovnog sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera. Putin uputio Trampu prijateljske pozdrave i važne političke signale. Rat se nastavlja.
”Kompromisno rešenje još nije pronađeno”, rekao je Putinov pomoćnik Jurij Ušakov, navodeći da neke odredbe američkog plana za okončanje rata u Ukrajini naprosto ne odgovaraju ruskim interesima.
Sjedinjene Države su se, definisanjem plana u 28 tačaka i jasnom porukom državnog sekretara Marka Rubija da rusko-ukrajinski sukob ”nije američki rat”, nadale da će postaviti osnove za skori prekid rata, u kojem su od 2022. godine stradale desetine hiljada ljudi.
”Još nismo postigli kompromisno rešenje”, rekao je Ušakov posle pet sati razgovora u Kremlju, navodeći da se o nekim američkim predlozima, ipak, može dalje raspravljati.
Iako je moskovski susret Putina sa Trampovim izaslanicima završen bez opipljivih rezultata, diplomate smatraju da reč ”najznačajniji”, koju je Ušakov upotrebio uz komentar o toku razgovora, uliva nadu da bi kraj rata u Ukrajini mogao biti bliži nego pre ovog sastanka.
Osnovu za novu rundu pregovora predstavlja američki plan u 28 tačaka, koji su Ukrajinci i dobar deo Evropske unije ocenili kao preterano proruski, jer pretpostavlja da će se Kijev odreći određenih teritorija u zamenu za mir, dok će Rusiji, istovremeno, biti ukinuti sve međunarodne sankcije.
Amerika, prema ovom planu, računa na ”kompenzaciju” u zamenu za bezbednosne garanciji Ukrajine. Iako ni jedna strana nije preterano obrazlagala ovaj deo plana, Trampova administracija je još ranije izrazila ozbiljan interes za ukrajinske retke minerale.
”Složili smo se oko nekih stvari. Neke su izazvale kritike. Predsednik nije krio naš kritički i čak negativan stav oko brojnih tačaka predloga”, najdalje je što je Ušakov otišao objašnjavajući tok pregovora.
Delu razgovora prisustvovao je i šef ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev, čije se ime u složenoj računica koja prati proces zaustavljanja ovog rata pojavilo još u februaru, kada su diplomate iz SAD i Rusije počele da raspravljaju o budućim zajedničkim ulaganjima.
Rusija tvrdi da su američke kompanije, od uvođenja sankcija Rusiji zbog upada u Ukrajinu, izgubile oko 350 milijardi dolara, što se kako se čini, predstavlja ključni Trampov motiv za pokretanje mirovne inicijative.
Američka delegacija, za sada, nije komentarisala šestu posetu Vitkofa Moskvi, ali su izvori sa obe strane potvrdili da još ni izbliza nije došlo vreme za susret Putina i Trampa.
Vitkof je u rusku prestonicu doputovao dva dana pošto se u Majamiju sastao sa ukrajinskom delegacijom, koja je, poput Ušakova ocenila razgovore konstruktivnim, a plan u 28 tačaka osnovom za buduće razgovore.
Američki izvore navode da je Vitkof u Moskvu doneo i verziju mirovnog plana sa kojim se Ukrajina složila.
Ukrajinci i lavovski deo Evropske unije smatraju da je američki plan, suštinski, zasnovan na jednoj rečenici: ”Teritorija Rusiji, minerali Americi, slava Ukrajini”, što ga čini teško prihvatljivim za Kijev i Brisel.
Pred početak razgovora u Kremlju, Putin je u seriji javnih nastupa istakao rusku prednost na linijama fronta, navodeći da će Ukrajina na koncu morati da pristane na njegove uslove.
Usput, upozorio je i Evropljane da se ne igraju vatrom.
“Rusija nema nameru da ratuje sa evropskim zemljama, ali ako Evropa počne rat, Rusija je spremna na to odmah”, rekao je Putin novinarima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, čiji kabinet potresaju nova ruska ofanziva i prilično ozbiljna korupcionaška afera, čeka rezultate ove runde pregovora, strahujući da bi Amerika mogla izgubiti interes za mirovni proces.
Na pitanje da li je zabrinut da bi SAD mogle izgubiti interesovanje za mirovni proces, Zelenski je odgovorio: “Da, plašim se. Ako se jedan od naših saveznika umori, plašim se.”
Izvor: rts.rs
