Više od pola veka nakon što je „Apolo 11“ odneo ljude na Mesec, pitanja o navodno „nestalim” snimcima sletanja na Mesec koje je zabeležila Nasa i dalje podstiču teorije zavere. Nestanak originalnih video-snimaka visokog kvaliteta skeptici već dugo navode kao dokaz prikrivanja. Međutim, prema rečima entuzijaste i edukatora Tima Doda, poznatijeg na internetu kao “Everyday Astronaut”, stvarnost je daleko manje zlokobna.
Gostujući u Danny Jones Podcast, Dod je objasnio da je obrisani materijal činio rezervne magnetne trake koje su beležile sirovi video-signal prenet sa Meseca tokom sletanja 1969. godine. Te trake nikada nisu bile namenjene kao primarni istorijski zapis. Svi ključni podaci misije, audio i video-zapisi uspešno su primljeni u Nasinom Kontrolnom centru misije u Hjustonu i emitovani uživo širom sveta.
Jedan od originalnih kadrova sletanja na Mesec iz direktnog prenosa na NASA TV
Rezervne trake su skladištene, a zatim ponovo korišćene tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada se Nasa suočila sa nedostatkom magnetnih traka velikog formata. U to vreme sirovi snimci imali su malu praktičnu vrednost.
Inženjeri nisu imali način da poboljšaju ili digitalno unaprede kvalitet slike, pa su rezervne trake bile manje korisne od već konvertovanih snimaka koji su emitovani.
„Već su imali emitovani snimak“, rekao je Dod.
Dodao je da niko nije mogao da predvidi da će buduća tehnologija omogućiti značajno poboljšanje kvaliteta sirovih svemirskih snimaka decenijama kasnije.
„Nisu mogli da zamisle svet u kojem bismo mogli ponovo da skeniramo i drastično unapredimo kvalitet tog snimka, jer bi u sirovom formatu bio mnogo čistiji“, objasnio je Dod.
Kako je snimak sa Meseca stigao na Zemlju
Signal uživo sa misije „Apolo 11“ primale su zemaljski predajnici, uključujući i jedan u pustinji Mohave u Kaliforniji, nakon čega je podeljen na dva prenosa. Jedan je poslat u Hjuston, gde su telemetrija, audio i video snimljeni.
Spori video-format sa Meseca morao je da se pretvori u standardni televizijski signal pomoću kineskopskog procesa, koji je podrazumevao snimanje monitora kako bi se dobila slika pogodna za emitovanje.
Taj konvertovani signal, iako slabijeg kvaliteta od sirovog, bio je ono što su milioni gledalaca videli 1969. godine. Drugi signal sniman je direktno na ogromne magnetne trake, koje su služile isključivo kao rezerva u slučaju prekida komunikacije sa svemirskom letelicom.
Zašto dokazi o sletanju na Mesec ostaju neosporni
Uprkos gubitku tih rezervnih traka, Nasa i dalje poseduje obimne dokaze o sletanju na Mesec. Hiljade sati telemetrijskih podataka, audio-zapisa i video-materijala iz Kontrolnog centra misije i dalje su arhivirani.
Pored toga, agencija poseduje izuzetno jasan 70-milimetarski filmski materijal koji su astronauti snimili na površini Meseca, format koji se i danas koristi u savremenim IMAX produkcijama.
Dod je tvrdnje da su trake namerno obrisane opisao kao „pogrešno protumačene“, ali je priznao jedno pitanje koje skeptici često postavljaju: Zašto su misije na Mesec završene 1972. godine?
Prema njegovim rečima, odgovor leži u ekonomiji. Rakete Saturn V, potrebne za odlazak na Mesec, danas bi koštale procenjenih 300 milijardi dolara.
„Jednostavno smo odlučili da se ne isplati“, naveo je Dod.
Izvor: RTS
