Државна свечаност поводом обиљежавања Сретења- Дана државности Србије биће одржана код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, мјесту гдје је прије 222 године, на Сретење, подигнут Први српски устанак.
Сретење је претходна два дана обиљежено у Српској, а заједничко обиљежавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.
Обиљежавање код споменика Карађорђу
Обиљежавање у Орашцу биће одржано код споменика Карађорђу, вођи Првог српског устанка. На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дијела Шумадије, а дјелом и из других дијелова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића за војводу.
Свечаности ће присуствовати делегације Србије и Републике Српске, предвођене премијерима Ђуром Мацутом и Савом Минићем.
Орашац је симбол српске борбе за слободу јер је управо ту 1804. године подигнут устанак против Османског царства.
Свечана академија у Крагујевцу
Свечана академија поводом Дана државности Србије биће одржана у Крагујевцу, некадашњој престоници кнеза Милоша Обреновића.
Разлог избора Крагујевца је историјски:
- ту је1835. године усвојен Сретењски устав
- овај документ сматра се једним од најзначајнијих правних аката српске државности
Сретење – Дан државности Србије и Републике Српске
Сретење се обиљежава под слоганом „Саборност и понос“, као Дан државности Србије, али и Републике Српске.
Заједничко обиљежавање заснива се на:
- Декларацији о заштити националних и политичких права
- заједничкој будућности српског народа
- документу усвојеном на Свесрпском сабору у Београду 2024. године
Обиљежавање почело у Бањалуци и Вишеграду
Заједничко обиљежавање Сретења Србија и Република Српска започеле су претходних дана.
Програм је обухватио:
- свечаности у Бањалуци
- наставак обиљежавања у Вишеграду
Поводом празника, Влада Републике Српске прогласила је понедјељак, 16. фебруар, нерадним даном.
Сретењски устав – темељ модерне српске државе
Сретењски устав донесен је 15. фебруара 1835. године и спада међу најлибералније уставе тог доба.
Израдио га је Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав.
Главне одредбе Сретењског устава:
- подјела власти на законодавну, извршну и судску
- равноправност грађана без обзира на вјеру и народност
- неприкосновеност личности и имовине
- независност судства
- слобода кретања и настањивања
- укидање феудалних односа
Власт су чинили:
- кнез
- Државни совјет
- Народна скупштина
Иако је устав био демократски, кнез Милош Обреновић га је већ у марту исте године суспендовао, под притиском великих сила – Аустрије, Османског царства и Русије.
Оригинал овог документа данас се чува у Архиву Србије и сматра се једним од највреднијих правних аката новијег доба на Балкану.
Сутра нерадни дан у Српској
Влада Републике Српске донијела је закључак према којем у Републици Српској 16. фебруара 2026. године неће радити републички органи, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа и установе, поводом обиљежавања Сретења – Дана државности Републике Србије и Републике Српске.
Закључак је донесен на основу Закона о Влади Републике Српске, а односи се на све институције и организације у јавном сектору.
Како је наведено у документу, руководиоци органа и институција обавезни су да до краја 2026. године организују рад на начин који ће омогућити остваривање пуног годишњег фонда радних дана.
Овом одлуком регулише се начин рада институција током обиљежавања Сретења, које се у Републици Српској традиционално обиљежава као заједнички празник са Републиком Србијом.
Извор: Глас Српске

