Класична уводна акција, гдје се види способност припадника Обалске страже САД. Поготово у поређењу са човјеком који у страху од дављења умално не убије сопствену жену.
Главни јунак му сломи нос (и спаси живот), али кући затиче како њега оставља жена. У драматичним тренуцима кад обећава да ће се све промијенити у браку који трпи због његове професије, почиње да му цичи пејџер. Пос'о зове… Затим идемо у још акције у којој им се поквари хеликоптер. Сви погину сем њега, укључујући и најбољег му друга-чамугу.
Да би га мало опоравио, заповједник га шаље да буде инструктор за обуку. Тек тад се све претвара у истинску социјално ангажовану пропагандну причу о Обалској стражи САД. И то не обичнима, већ о пливачима! Онима који требају допливати до жртава, и закачити им сајлу да их хеликоптер извуче. Но ово је ништа у поређењу колико постају фенси, када се међу регрутима појављује Ештон Кучер.
Сви знамо да је имао неку трауму у младости, док је напустио мјесто рекордера у пливању и стипендисте најбољих колеџа, и дошао међу цајкане. Или војску. Или медицинско особље. Свеједно, сиђе холивудски Аполон међу социјалу. Која је фенси, али социјала.
Имамо све саставке, какве имају дјела типа Топ ган. Обрађујемо воље и невоље још једног критичног занимања. Невоље са женама због посла, историјат и идеологију службе, сукоб са осталим државним псима (кафанска туча са морнарицом), цјелокупан увид у обуку, једну практичну провјеру, те драматичан завршетак за приповједање покољењима. Сви само чекамо када ће Ештон рећи реченицу чувену у бару од времешне пјевачице: I won't let go! И куку, он пусти.
Трагедија.
Умире главни баја, што нам даје шлагворт да се прича заврши циклично. Приповјешћу о Чувару, који тјеши дављенике и држи их док не дође Обалска стража. Наравно, само ако долази ова од САД.
Ово је ваљда прича о једном таквом водењаку, гдје све што није иделогија и патетика – јесте акција.
(Редитељ: Ендри Дејвис; Писац: Рон Л. Бринкерхоф)
