БРИСЕЛ – Белгија је данас запала у још дубљу политичку кризу послије пропасти новог покушаја формирања коалиционе владе, пошто подијељени лидери фламанске и франкофонске језичке заједнице нису могли да превазиђу несугласице.
Фламански националистички лидер Барт Де Вевер објавио је завршетак преговора између седам политичких странака, који су трајали више од три мјесеца, од избора у јуну.
“Ова прича је завршена. Прекинимо ово мучење”, рекао је Де Вевер послије састанка своје Нове фламанске алијансе (НВА).
Разговори су већ били блокирани почетком септембра, али је краљ Алберт Други именовао посреднике у покушају да спасе преговарачки процес.
“Нисмо добили никакве одговоре на питања нас Фламанаца”, рекао је Де Вевер и сву кривицу за неуспјех приписао франкофонским странкама.
НВА, која је побиједила у фламанском региону на јунским изборима, поставила је франкофонским партијама ултиматум да до данас прихвате њен захтјев за већу фискалну аутономију.
Ова сепаратистичка фламанска странка жели да региони добију право да наплаћују порезе на приходе, што је функција која тренутно припада федералној држави.
Франкофони страхују да ће регион Валоније, који већ по богатству заостаје за сусједном Фландријом, постати сиромашнији под таквом фискалном реформом, те да би сутуација могла да доведе до распада Белгије.
“Ми смо за солидарност. Циљ није да сви осиромашимо”, рекао је Де Вевер.
Политичка криза у Белгији могла би да се одрази ина ЕУ, пошто Белгија предсједава Унијом до децебра, а у Бриселу се налазе сједишта ЕУ и НАТО-а.
