Невјероватна количина пропаганде и малигног емотивизма, усмјереног према циљевима америчке ратнополитичке агенде. Оваква дјела су најпогубнија по истину, јер везивањем за емотивна стања и познате глумце, доводе до трајне блокаде при презентовању аргумената.
Кинези су овдје такви зликовци, да би им и Срби позавидјели. Нема говора о томе да су на Тибету владали међусобно посвађани кланови, који су држали робове и сурово кажњавали непослух, ратујући непрестано међу собом, док их то није ослабило до степена да су били лак плијен за Кину.
Нема говора о томе да је Кина понудила Далај Лами да остане као религиозни вођа и не мијеша се у политику, а да је он заузврат подигао устанак, а затим, након неуспјеха, са 40.000 људи пребјегао у Индију. Да је данас продавач комерцијалне духовности, те на платном списку ЦИА, која је његове сљедбенике обучавала за терористичке активности.
Овдје један фини Хитлеров противник и земљак, долази да обучава младог Далај Ламу западним вјештинама. Дакле по матрици из Посљедњег кинеског цара, али, умјесто да то све заврши као у Посљедњем самурају, гдје је западњачко знање донијело зло и непоштење у рукама злих Јапанаца, овдје је зло источног поријекла.
Њихов дирљиви измишљени рај (у којем Тибетанци нијесу у стању канал ископати, а камоли биоскопску дворану направити, јер не желе да убију глисте у земљи) нестаје под наглашено милитаристичким чизмама сљедбеника Мао Це Тунга.
Е, сад, ако је већ тако, једино остаје нејасно, ко ли је онда сакатиo непослушне поданике Далај Ламе?
(Редитељ: Жин-Жак Енад; Писци: Хаинрик Харер)
