БиХ је у току претходних 11 мјесеци повећала извоз у земље потписнице Средњоевропског уговора о слободној трговини за око 400 милиона КМ, а у ЕУ за око 800 милиона у односу на прошлу годину, што је и највећи дио укупног извозног раста.
Ово је изјавио пројект-менаџер Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран.
Гавран је рекао Срни да респектабилан суфицит БиХ има са Црном Гором, јужном покрајином Србије тренутно под контролом УНМИК и Албанијом, а дефицит са Хрватском и Србијом је још енорман, али се смањује у континуитету.
“Њемачка је постала наше највеће извозно тржиште, док ће Србија, ако се актуелни трендови наставе, са другог мјеста помјерити Хрватску, уз растуће учешће и Италије. Извоз у неке земље је вишеструко повећан – у Албанију скоро учетворостручен, у УНМИК повећан за скоро половину”, истакао је Гавран.
Према његовим ријечима, основни проблем извоза БиХ остаје низак ниво производње, а посебно производње за извоз, која у свему може бити конкурентна на страним тржиштима, док је други кључни проблем лоша структура извоза, коју карактерише извоз сировина и полупроизвода, а мање готових – финалних производа.
“Спољнотрговинска размјена је практично једина `свијетла тачка` у 2010. години, уз `бетониран` енорман број незапослених, очекивану стопу раста бруто домаћег производа једва изнад нуле и даљи пад вриједности страних улагања”, појаснио је Гавран.
Он је нагласио да су позитивни наговјештаји с краја 2009. године претворени у овој години у узлазни тренд и експанзију извоза у више сектора, додавши да су водећу улогу имали, као и до сада, малобројни велики извозници, који су и најзаслужнији за обрат у статистичкој слици спољнотрговинске размјене БиХ.
Према Гаврановим ријечима, ови позитивни трендови су континуирани и у неким секторима, попут металског, а извјесно је достизање нивоа извоза из 2008. године и наставак повећања изнад тог нивоа у првој половини наредне године.
“Неке компаније, попут `ФАД` Јелах – Тешањ и `Борац` из Травника, чак су оствариле рекордне резултате у производњи и извозу и најављују даља улагања и ширење”, истакао је Гавран и додао да за пуни опоравак није довољно само достизање ранијих нивоа производње и извоза у БиХ, јер су посљедице рецесије, прије свега ефекти на запосленост и животни стандард, тешке и дуготрајне, те је за њихово анулирање потребно много више времена и средстава.
Гавран је нагласио да сама привреда не може ријешити све акумулиране проблеме, те да је неопходно одлучно и дугорочно дјеловање власти у БиХ, што се у земљама с одговорним владама и остварује.
“И узроци опоравка у БиХ су највећим дијелом спољни, односно резултат су исправног дјеловања влада на нашим извозним тржиштима, које су подршком својој привреди помогли и нашој, да може поновно пласирати своје производе ранијим партнерима”, рекао је он.
Гавран је нагласио да наставак имплементације регионалног споразума о ЦЕФТА, чија је примјена почела крајем 2007. године, у 2010. години потврдио да је ово тржиште најуспјешније за извознике БиХ, али и да проблем нецаринских баријера у појединим чланицама није ријешен.
“Већ се све више говори о потреби поступне либерализације сектора услуга у регији, што најактивније заступа Србија, док се истовремено ни либерализација трговине робом не одвија на начин предвиђен споразумом”, истакао је Гавран.
Према његовим ријечима, БиХ је у овој години креирала, али потом и пропустила прилику да стратешки побољша своју позицију у ЦЕФТА, закључивањем билатералних протокола о узајамном признавању докумената акредитованих тијела за оцјену усклађености с водећим партнерима – Србијом и Хрватском, чиме би се уклонила већина актуелних баријера.
“Такав је протокол, након дуготрајних преговора, успјешно договорен и парафиран са Србијом, али већ мјесецима се његово потписивање и имплементација одгађају, јер министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић није договорио о потписивању са србијанским колегама”, нагласио је Гавран.
Он је истакао да је изговор о немогућности усклађивања датума “очигледна неистина, те остаје жалосни закључак да су интереси домаће привреде поновно у сјени неких других појединачних интереса”, те босанскохерцеговачки извозници и даље нису равноправни с конкуренцијом у Србији.
Гавран је појаснио да се БиХ о истовјетном протоколу покушала договорити и с Хрватском, али је наишла на одсуство добре воље и преговори су обустављени до даљег, због очите неспремности Хрватске да промијени садашње стање у којем је привреда БиХ потпуно неравноправна.
“Нажалост, да је овакав поступак супротан суштини Цефте – наше надлежне власти тек констатују, без предузимања било каквих реципрочних мјера или даљих покушаја да се ситуација промијени”, истакао је стручњак за макроекономски систем Коморе.
Према Гаврановим ријечима, рекордни спољнотрговински дефицит из 2008. године од преко девет милијарди КМ смањен је у 2009. на 6,4 милијарде КМ, али као посљедица укупног смањења обима размјене узрокованог рецесијом, а не као резултат повећања извоза БиХ и продора на нова тржишта.
