Ликвидирани свједоци у случају који против Рамуша Харадинаја води Хашки трибунал, тврди извјестилац Савјета Европе Жан Шарл Гардето у извјештају о проблемима заштите свједока на Косову.
Послије извјештаја Дика Мартија о трговини органима на Косову, Савјет Европе спремио још један документ који ће изазвати главобољу властима у Приштини. Извјестилац о проблемима заштите сведока на Балкану Жан Шарл Гардето навео је да су неке од особа које су се усуђивале да свједоче у случајевима ратних злочина убијане, а да би преостале одмах требало склонити у иностранство.
“Друштво свједоке сматра издајницима… Шта више, постоји шанса да буду жртве освете. Могу да изгубе посао и у најгорим случајевима, буду убијени”, наводи се у извјештају Жана Шарла Гардета, који ће се на дневном реду Савјета Европе, као и документ Дика Мартија, наћи крајем јануара.
Гардето је, такође, навео да случај бившег команданта западног фронта ОВК и премијера Косова Рамуша Харадинаја најбоље осликава ове тврдње.
“Неколико свједока који су хтјели да свједоче током овог процеса су убијени, укључујући Садика и Весела Мурићија, који су били дио програма заштите сведока Хашког трибунала”, наводи се у извјештају у који је Интернет портал Радио-телевизије Србије имао увид.
“Један свједок тужилаштва је убијен и један, који је требало да буде заштићени сведок, био је тешко рањен 10. октобра 2005. године након што су пристали да сведоче о случају. Локалне новине су објавиле име и детаље везане за заштићеног свједока, који због свега тога није могао да свједочи”, наводи се и Гардетовом извјештају.
Иако се Тужилаштво суда у Хагу у неколико наврата жалило Савјету безбједности Уједињених нација на проблеме са којима се свједоци суочавају на Косову, Гардетов извјештај представља први званични документ у којем се недвосмислено наводи да су убијани свједоци који су требали да сведоче против Харадинаја.
Гардето је, такође, навео и да на Косову не постоји програм заштите свједоке, али да им је у најозбиљнијим случајевима допуштено да сведоче анонимно, што је извјестилац Савјета Европе оцијенио као “бескорисно”.
“Сматрам да су те мјере бескорисне све док сведоци бораве на Косову, гдје се сви познају”, наводи се у извјештају у којем се, такође, наводи да су за откривање идентитета заштићених свједока најчешће одговорни бранитељи.
Гардето се, истовремено, позива и на извјештај ОЕБС-а у којем се наводи да свједоци на Косову пречесто мењају исказе које су раније дали полицији, јер се “плаше освете, претњи или повреда”.
“То се дешава довољно често да би се страх свједока могао сматрати оправданим”, наводи известилац Савета Европе, оцјењујући да претње и напади на свједоке махом остају некажњени. “Безбједно премијештање свједока унутар Косова је скоро немогуће. Једина стварна заштитна мјера за такве свједоке и њихове рођаке је премјештање ван Косова”.
