Око 45.000 туриста из Русије заглављено је ових дана у побуном захваћеном Египту. Њихов превремени али безбједан повратак кућама, према процјенама, коштаће руске тур-операторе добрих 16 милиона америчких долара!
Али нису само туристи почели да пакују кофере и чекирају карте за повратак кућама. Слично чине и представници пословних компанија (рачуна се да у Египту ради најмање 30.000 Руса) које овде имају своје испоставе. Како се сазнаје, запосленима у нафтној компанији „Лукоил“, као и њиховим земљацима из приватне фирме за производњу гаса „Новатек“, такође је наређено да се упуте ка аеродромима, лукама…
И док милиони Египћана покушавају да се извуку из врзиног кола у које их је увалила тридесетогодишња владавина Хоснија Мубарака, свијет на њихове муке гледа из другог угла, тачније, из угла сопствених интереса. Ти интереси се у многим областима сукобљавају, а ријетко гдје су комплементарни. Ту и настају проблеми.
Како у недјељном аналитичком интернет магазину „Африка пребриф“ пише колумниста Седрик Мухамед, озбиљна анализа египатске економије на свјетло дана је изнијела помало неочекивану чињеницу, да је иста дубоко и чврсто повезана са економијом – Русије. Западна средства информисања, чак и она која се баве финансијским питањима, испустила су ту чињеницу из вида. Па чак и када је ријеч о приходима од туризма, које Египту омогућује управо огроман прилив гостију из највеће земље на свијету.
Аутор, такође, наводи и примјер недавног покушаја египатског телекомуникационог џина „Ораско телекома“ да удружи снаге са неким другим великим оператером из иностранства. Испоставило се да је, од свих понуда које су стизале са разних страна – од јужноафричког МТН-а до француског „Франс телекома“ – најприхватљивија она коју је изнио – руски „Вимпелком“.
Договор о руско-египатској телекомуникационој сарадњи, најављен још 4. октобра прошле године, требало је да означи и почетак стварања пете у свету по снази компаније из области телефоније.
Са друге стране, Американци не стоје баш најбоље у овом дијелу свијета, израелско-палестински мировни процес вуче се годинама, а Вашингтон све више исказује немоћ у убеђивању двије стране да окончају непријатељства. То оставља трага и на другим тачкама у региону.
Није тајна да су САД до сада подржавале владавину Мубарака. Демократија коју је он спроводио деценијама, одговарала им је. Подржавали су је финансијски, политички… Али, та демократија више не одговара Вашингтону. Мубарак је, вјероватно тога и сам несвјестан, преко ноћи постао – диктатор. Ствари се мијењају, муњевито.
Уколико каирска улица буде о томе одлучивала, на губитку ће бити сви. А прије свега – сами Египћани.
