Земља која је суштински протекторат је у ситуацији да као нестална чланица Савјета безбједности УН гласа о резолуцији која је била основ за војну акцију Западних земаља на Либију – гласала ЗА.
Од 15 чланица Савјета безбједности УН, БиХ је била једна од 10 држава (САД, Француска, Велика Британија, Либан, Јужноафричка Република, Португал, Нигерија, Габон, Колумбија и БиХ) које су гласале за „Резолуцију 1973“.
Њемачка, Русија, Кина, Бразил и Индија су биле суздржане.
Транспаренси Предсједништво
Јавност у БиХ је тек путем саопштења Данила Петровића, савјетника и зета српског члана предсједништва, Небојше Радмановића, упозната да су чланови предсједништва једногласно одлучили за такав потез БиХ у Савјету безбједности УН. И то тек након десетак сати од изгласавања резолуције и вјероватно након новинарских позива и тражења реакције на овакав став предсједништва.
”Већина европских земаља била је за разолуцију, а такође су земље Африке биле за резолуцију, а оне најбоље знају ситуацију. Водећи рачуна о свему томе Предсједништво БиХ је једногласно одлучило да БиХ гласа за резолуцију” рекао је Петровић за агенцију Срна 18. марта у 14.15 часова.
На званичном сајту предсједништва за 17. и 18. март нема нити назнака да су се чланови предсједништва уопште састали по овом питању, нити је у саопштењу из Радмановићевог кабинета истакнуто да ли је и када одржана сједница. Па макар и телефонска. Мада, телефоном одучивати о нападу на једну земљу је, у најмању руку, неодговорно.
„Ми снажно вјерујемо да је усвајање ове резолуције корисно за грађане Либије“ рекао је након гласања амбасадор БиХ у УН-у, Иван Барбалић, а преноси Аваз.
Барбалићев послодавац, министарство иностраних послова БиХ, је у једином званичном саопштењу, на својој службеној интернет страници, објавило да се „моле грађани БиХ да не путују у Либију до даљњег“. И ништа више.
Одисејева зора
Након шест дана акције „Одисејева зора“, либијски званичници и медији непрестано јављају о цивилним жртвама бомбародавања коалиционих снага. Из дана у дан, све су гласнији захтјеви да се ратни сукоби у Либији под хитно окончају.
Само се у БиХ још нико није огласио иако су се са овом земљом до јуче успостављали велики пословни и пријатељски односи, па чак и са пуковником Гадафијем лично. Поклањали се коњи, студирало по исламским универзитетима, градила инфраструктура, продавала роба и услуге… а сада нити гласа. Ни за ни против.
Глас бошњачких политичких представника није стао у одбрану дојучерашњег пријатеља Гадафија. Изгледа да сви дијеле став свог представника у колективном шефу државе. Бивши члан предсједништва, Харис Силајџић, студент арапског језика и исламистике у Бенгазију се приликом званичне посјете Либији „захвалио Гадафију на помоћи током агресије на БиХ“. Било би интерсантно видјети исход гласања да је Комшићев партнер за троуглим столом, и данас Силајџић.
Злобници ће рећи да је Хрватима сада најлакше – већина њих свакако нема свог представника у предсједништву БиХ.
Срби, опет, с друге стране, на основу искустава из деведесетих када им је „увођена“ томахавк демократија зарад заштите људских права, са или без резолуције УН, нису поручили Запададној коалицији, и од сутра НАТО-у, да се не могу унутрашња питања једне земље рјешавати војним интервенцијама.
Нити једна партија из Српске није осудила Радмановићев (читај Додиков) став што је из Сарајева отишла једносгласна подршка резолуцији 1973. Српског члана предсједништва, који има обичај да оштрију реторику пласира из Бање Луке, нисмо видјели у протеклих пар дана.
Није тешко бити суздржан
Управо ће у наредном периоду бити повећано присуство међунардног фактора на нашим просторима, а у циљу стабилизације политичких прилика. Из Српске се поручује да се „силом не може помоћи БиХ“.
Мирољубиви конститутивни народи и грађани БиХ, или барем ови из РС, који у миру посматрају када ће „свјетска вијест број један“ бити приказана у другој половини Дневника би требало да својим изабраним представницима кажу да се противе учешћу у одлучивању или провођењу мјера војног интервенционизма на било којој тачки ове планете. Барем у наредних 100 година.
Осиромашена Србија
Данас у 20 часова и 14 минута навршава се тачно 12 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Томахавци и бомбе разорне моћи, касетне и бомбе са осиромашеним уранијумом падали су по по крововима кућа наших рођака, пријатеља, сународника; по возовима, мостовима, телевизијама, институцијама, „легитимним војним циљевима“ пуних 78 дана.
У такозваном „чистом рату“, „Милосрдни анђео“ је убио преко 2000 људи и направио материјалну штету процијењену на преко 30 милијарди долара.
То је био други напад НАТО снага на српски народ. Само једанаст година након тога, Срби су дали глас новој интервенцији.
Није случајно да је портпарол Бијеле куће, Џејми Шеј, уочи бомбардовања Србије рекао:“Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.“
Редакција Фронтала
