Поводом међународног дана слободе медија, синоћ се у емисији ”Амплитуда” на Алтернативној телевизији говорило о медијима, професионализму новинара, али и утицају новца и политике на њихов рад. Фронтал преноси најзанимљивије иступе учесника емисије.
БиХ се, када је у питању слобода медија налази на 96. мјесту од 196 земаља, према истраживању америчке невладине организације ”Фридом хаус”. На дан слободе медија, 03. маја, Фронтал је у тексту Слобода медија и спин, на најауктелнијој политичкој теми покушао указати на (зло)употребу медија.
Занимљиво је да у синоћњој емисији није учествовао нико од представника ”онлајн” медија, иако они представљају најслободнији дио наше медијске сцене. Још је занимљивије да нико од гостију, а који су већином били наше колеге из конвенционалних медија, ни једном приликом нису поменули интернет портале и њихов допринос слободи медија у Српској и БиХ.
Фронтал преноси најзанимљивије иступе учесника синоћње емисије:
Борка Рудић (генерали секретар Удружења БХ новинари): Ми смо радили истраживање на узорку од 500 грађана и први пут ове године имамо једно боље разумјевање значаја медијских слобода и права новинара код самих грађана БиХ који сматрају да политичари су заиста међу онима који највише крше новинарска права и који имају пресудан утјецај на уредничке политике у нашим медијима, односно имају пресудан утјецај на то на који ће начин новинар извјештавати о свему ономе што се збива. Ја се слажем са грађанима јер и наша статистика у линији за помоћ новинарима говори да су међу онима који су између два свјетска дана слободе штампе, кршили новинарска права углавном били политичари или особе које су испред неких политичких партија именоване на одређене функције.
Драган Јеринић (предсједник Удружења новинара РС): Мало ми смјешно дјелује та теорија да је неко радио мјерење тако што је мјерио минуте и мјерио број редова. Знате, ни у ЦК Савеза Комуниста некада нису мјерили број редова, ко је већу изјаву дао, да ли Бранко Микулић или Хамдија Поздерац. Мислим да је то једна неозбиљна анализа. што је урађена од стране БХ новинара, првенствено зато што су ангажовали новинаре да оцјењују новинаре, а то је био један од разлога зашто је Независно удружење новинара РС напустило БХ новинаре. Један од разлога, тачније, кључни разлог зашто смо то урадили.
Анђелко Козомара (одговорни уредник Еуроблиц-а): Па видите, предуслов за слободу медија је њихова материјална независност. Рекао бих да тај проценат од 90 одсто може се посматрати на други начин. 90 одсто медија у Републици Српској није материјално независно. Они зависе од буџета општина, владе и то је аутоматски директно мјешање у уређивачку политику, односно куповање простора и куповање моје политике ако дам тај новац. Ми имамо јако мало читалаца у Републици Српској. Око 40.000 дневних новина се прода, а од тога Еуроблиц учествује са 30 одсто на тржишту, а највише новца добију новине које учествују са 2,8 одсто на тржишту.
Еуроблиц не добија ни фенинга, Еуроблиц не учествује у буџету, сам се финансира и с правом можемо рећи да имамо независну уређивачку политику. С друге стране, имамо случај да је Влада, министарства и све општине честитала првомајске празнике у Фокус-у који учествује са 2,8 одсто на тржишту, да су имали 32 стране честитки, што значи да су државни органи честитали најмањем броју грађана првомајске празнике јер они најмање читају те новине.
Фарук Борић (главни и одговорни уредник магазина Дани): Поставили сте неколико питања врло широких. Прво, не бих користио ријеч рат, мало звучи жестоко иако ту буде фајтова, буде удараца. Ја нисам уопће против удараца, да медији буду једни против других, да новинари полемизирају и чак да се шакетају, тако да кажем, у том жаргону. Против сам ниских удараца између новинара, значи то је прва ствар. Друга ствар коју сте споменули да нажалост БиХ је подијељења већ сама. Све подјеле које произилазе у медијима, произилазе заправо из подјела које су већ евидентне у уставном поретку. Имате ентитете, па онда имате националне медије, онда имате и политичке, тако да кажем, медије који су склонији овој или оној политичкој партији.
Ја ћу кренути од Федерације. Чистимо од сарајевских врата. Нормална је ствар, да једна странка Савез за бољу будућност има своје новине и апсолутно је глупо помислити да ће у Дневном Авазу чији је власник Фахрудин Радончић, изаћи нешто против Фахрудина Радончића. Имамо случајеве да је Жељко Копања у Републици Српској близак пријатељ са Милорадом Додиком и наравно да то утјече на уређивачку политику те новине.
Младен Миросављевић (професор Бања Лука колеџа): Та поларизација постоји свугдје. Она није само специјалност Босне и Херцеговине. Мени је жао што људи из медија, углавном о медијима и о себи говоре веома ријетко у БиХ и углавном поводом неких битних датума, као што је то и дан слободе медија. Кад чујем овај податак да је БиХ на 96. мјесту од 196 земаља, он звучи веома алармантно. Међутим, када погледамо остале податке америчке невладине организације “Фридом хаус” чији се годишњи извјештај о стању слободе медија у свијету сматра веома компетентним, ми видимо да и неке много много развијеније земље, са неком много дужом демократском традицијом од БиХ не стоје баш сјајно кад је ријеч о слободи медија.
Тешко се ми можемо ослободити политичког утицаја или економске зависности као што се тога тешко ослобађају и у овим другим државама о којима говоримо. Логично је да ако је нека странка на власти, да ће она бити присутнија у вријеме избора у медијима самим тим што медији прате све оне који учествују у власти, они ће бити пристунији по броју минута и по броју редова итд. и то се увијек догађа и догађат ће се.
(Фронтал)
