БАЊАЛУКА – Број предузећа у Босни и Херцеговини којима су блокирани рачуни због кашњења отплате кредита, пореских дуговања или дугова добављачима из дана у дан се повећава.
Према подацима Централне банке БиХ тренутно је блокирано више од 30.000 рачуна фирми, што је за око 6.000 више него лане. Само у Српској, због неплаћања пореза, Пореска управа РС тренутно је “преузела” рачуне 3.410 фирми.
То значи да на десетине хиљада радника не прима плату, повећава се износ дуга према банкама, као и међусобна дуговања предузећа.
На тржишту РС заробљено је око 3,8 милијарди КМ, колики је према процјенама Привредне коморе РС укупни износ ненаплаћених потраживања предузећа. У тај дуг спадају потраживања домаћих фирми једних према другима, потраживања од инокупаца и међусобна дуговања повезаних правних лица. Домаће фирме само од купаца у иностранству у 2010. години потраживале су око 364,5 милиона КМ. Истовремено, предузећа у РС једна другима дугују укупно 2,4 милијарде КМ, а банкама додатне двије милијарде КМ.
Послодавци упозоравају да блокада једне фирме са собом у дубиозу вуче на десетине других привредника, чиме се епидемија неликвидности само поспјешује.
– Ако је ПУ блокирала више од 3.000 фирми, у Федерацији је таквих дупло више, што значи да је држава ојадила најмање десет хиљада фирми. Остали су блокирани због неплаћања другим фирмама или банкама. То је доказ опште неликвидности и недостатка здравог новца на тржишту – објашњава предсједник Удружења послодаваца РС Ранко Милић.
С друге стране, порезници су у покретању принудне наплате – експресни. У РС у току је 42.085 поступака принудне наплате за укупан износ пореских дуговања од 241,3 милиона КМ. Од тога је у седам мјесеци ове године покренуто 15.787 поступака због дуга од 53,6 милиона КМ, али је наплаћено „свега” 11,3 милиона КМ. Милић напомиње да ПУ радо посеже за принудном наплатом, јер се тако дуг увећава за још око десет одсто.
Посебан проблем су банке
– У развијеним земљама правило је да добру привреду прате банке. Међутим, код нас се кредит одобрава само онима који имају одличан проток новца, велику добит, добар однос потраживања и обавеза и чврсте гаранције. Другим ријечима, кредит се одобрава онда када фирма докаже да јој тај кредит и не треба – закључује Милић.
Да ће се криза привреде и неликвидности до краја године још продубити, потврђују и анализе Шпаркасе банке. Очекују пад извоза, нови талас стечаја, раст незапослености и буџетског дефицита.
(EuroBlic/Фронтал)
