МОСКВА-Грегориј Распућин неће бити проглашен свецем саопштила је Руска православна црква. Људи знају мало о њему поручује један од руских епископа.
Руска православна црква, упркос снажном притиску, неће канонизовати мистика Григорија Распућина (1869 – 1916), јавила је вјерска информативна агенција ВИА.
Иако га дијелови руског православља сматрају “праведником”, који је “мученички пострадао”, епископ саратовски Лонгин Сергејевич изјавио је да “абсолутно нема никаковог повода за канонизацију”.
Царска породица Романових је у вријеме пред револуцију била окружена клеветама и измишљотинама, томе је често сам Распућин давао повод, и у томе је његова кривица пред Русијом и пред свијетом, због убиства царске породице од стране бољшевика, изјавио је епископ.
Он каже да неке православце збуњује чињеница да се слике Распућина налазе у ћелијама познатих руских духовника, који их третирају као иконе.
Епископ Лонгина каже да се поштовање Распућина код духовника заснива на незнању. У совјетско вријеме нису били доступни сви извори о Распућину, а у међувремену су објављена свједочења многих његових познатих савременика.
По питању Распућина у Русији се увијек придавала важност мишљењу епископа саратовског. Некадашњи епископ саратовски Гермоген 1903. увео је у царску породицу Распућина, увјерен у његову исцјељитељску моћ.
Царица му је пружила потпуно повјерење, страхујући за живот сина, царевића Алексеја, који је боловао од хемофилије. Тврди се да је Распућину успјело да заустави крварења код дјечака.
Неки су га оптуживали да је упропастио не само царску породицу већ да је крив и за државну ратну катастрофу. Убијен је, послије неуспјешног покушаја тровања, 17. децембра 1916. у палати кнеза Јусупова, о чему постоји више верзија. Његово тијело бачено је у Неву.
По Русији се не ријетко могу данас приватно видјети иконе “старца Григорија”, а то је дио “народне побожности”, којој се црква супротставља.
(Бета/Фронтал)
