САНКТ ПЕТЕРБУРГ – Санкт Петербург, други највећи град у Русији, данас је обиљежио 70 година од почетка нацистичке опсаде Лењинграда, током које је животе изгубило скоро милион људи.
Са јавног разгласа, радијских и телевизијских станица јутрос су емитовани звуци сирена за ваздушну опасност.
Опсада Лењинграда трајала је 872 дана и спада међу најтеже периоде за Русију током Другог свјетског рата.
Процјењује се да је милион становника умрло од глади и бомбардовања док су бранили предграђа од надирања њемачке нацистичке војске.
У Санкт Петербургу су објављени записи 17-годишње дјевојке Лене Мухине, која је почела да води дневник у мају 1941. године. Она описује своје наде и страх током опсаде, али и наклоност према школском другу Владимиру и бриге због лоших оцјена.
Историчар Сергеј Јаров, који је открио дневник у државном архиву и заложио се за његово објављивање, каже да се ови записи могу упоредити са дневником Ане Франк, писаном у тајности у окупираној Холандији. Дневник Лене Мухине државном архиву је 1962. године поклонио анонимни донатор.
“Данас сам напунила 17 година. Лежим у кревету, имам температуру и пишем. Ака (породични пријатељ) јутрос је донио 125 грама хљеба и 200 грама слаткиша. Већ сам појела скоро сав хљеб, а слаткиши треба да потрају десет дана”, написала је Лена 21. новембра 1941. године.
Опсада је почела 8. септембра, два мјесеца послије нацистичке инвазије на Совјетски Савез. У Лењинграду је убрзо завладала несташица хране и прекинут је рад даљинског гријања и јавног превоза.
Временом се ситуација породице Мухина све више погоршавала, па Лена у децембру 1941. године пише како су морали да убију и поједу кућну мачку.
Убрзо су од исцрпљености и глади умрле двије жене са којима је Лена живјела, мајка која ју је усвојила и жена по имену Розалија.
“Јуче ујутру ми је умрла мама. Сада сам сама”, гласи кратак запис од 8. фебруара 1942. године.
Дневник се прекида 25. маја 1942. године, када је Лена написала да се нада да ће бити евакуисана.
Издавачи дневника успјели су да пронађу рођаке Лене Мухине у Москви и утврде да је она преживјела опсаду Лењинграда и умрла 1991. године у 66. години. Није засновала породицу, а пред својим рођацима никада није поменула да је током рата водила дневник.
(Срна/Фронтал)
